Evropska komisija najavila je stroža pravila za digitalnu trgovinu u periodu 2025–2030, sa ciljem jačanja zaštite potrošača i obezbeđivanja fer uslova poslovanja na Jedinstvenom tržištu EU.

Šta to znači u praksi?

U fokusu su dva ključna propisa – Digital Services Act (DSA) i Digital Markets Act (DMA). DSA pojačava odgovornost online platformi za proizvode i sadržaj koji se prodaju preko njihovih sistema, uvodi obaveznu identifikaciju prodavaca i veću transparentnost oglašavanja i algoritama. DMA je usmeren na velike „gatekeeper“ kompanije i ima za cilj sprečavanje zloupotrebe tržišne moći i obezbeđivanje ravnopravne konkurencije.

Istovremeno, planira se reforma carinskog sistema za e-trgovinu – uvođenje takse po paketu i ukidanje praga od 150 evra za oslobađanje od carine. Na robu koja ulazi u EU primenjuje se i PDV (17–27%, u zavisnosti od države), što dodatno utiče na troškove prekogranične prodaje.

O tome kako će se ove promene odraziti na domaće tržište razgovarali smo sa Sandrom Đorđević, Head of Cross Border E-Commerce u Ananas E-Commerceu,

„Iako Srbija nije članica Evropske unije, ove promene će indirektno uticati i na naše tržište, pre svega kroz prekograničnu e-trgovinu i izvoz robe ka EU. Domaći zakoni i propisi u oblasti digitalne trgovine u velikoj meri teže usklađivanju sa evropskim zakonodavstvom, ali još uvek nisu u potpunosti harmonizovani sa EU regulativom, zbog čega se može očekivati da će deo ovih pravila vremenom biti prenet i u nacionalni regulatorni okvir. Sada, kompanije iz Srbije koje prodaju robu potrošačima u EU moraće da ispune iste standarde i regulatorne zahteve kao i trgovci unutar Unije, uz obavezu poštovanja važećih zakona i propisa Republike Srbije, što u određenoj meri može dodatno usložiti poslovanje na tržištu EU.“, ističe Đorđević.

Za domaće prodavce to znači potrebu za pravovremenim usklađivanjem, preciznim planiranjem troškova i jačanjem transparentnosti kako bi ostali konkurentni na evropskom tržištu.

Istovremeno, jasnija pravila i veća odgovornost platformi mogu doprineti većem poverenju kupaca u marketplace modele poslovanja, što dugoročno otvara prostor za stabilniji i održiviji rast prodaje.

Retail media postaje jedan od najvažnijih trendova u digitalnom oglašavanju i značajno menja način na koji funkcioniše e-commerce ekosistem. Prema procenama industrije, do 2028. godine više od 20% ukupnog budžeta za digitalno oglašavanje biće usmereno upravo na retail media kanale.

Za marketplace platforme retail media predstavlja mnogo više od dodatnog prihoda. U mnogim slučajevima postaje ključni izvor profita. Analize pokazuju da između 30% i 65% ukupne dobiti pojedinih marketplace kompanija dolazi upravo iz retail media aktivnosti, dok su marže u ovom segmentu znatno više nego u klasičnoj maloprodaji.

Suština retail media modela je u tome što marketplace platforme ne prodaju samo proizvode, već i digitalni prostor za promociju proizvoda. Brendovi i prodavci plaćaju da se njihovi proizvodi pojave na istaknutim pozicijama – u rezultatima pretrage, na kategorijskim stranicama ili kroz različite formate sponzorisanih oglasa. Na taj način platforme monetizuju sopstveni saobraćaj i podatke o korisnicima.

Jedna od ključnih prednosti retail media oglašavanja je mogućnost da se potrošači targetiraju u trenutku kada već imaju jasnu kupovnu nameru. Za razliku od društvenih mreža ili klasičnog display oglašavanja, retail media oglasi se pojavljuju direktno u procesu kupovine, što značajno povećava verovatnoću konverzije. Upravo zbog toga oglašivači često ostvaruju znatno bolji povrat na investiciju nego na drugim digitalnim kanalima.

Najveći deo prihoda u retail media ekosistemu dolazi od oglasa unutar same platforme (onsite advertising), dok se dodatni rast ostvaruje kroz offsite kampanje i integraciju sa drugim digitalnim kanalima.

Za marketplace platforme retail media predstavlja stratešku prednost: omogućava monetizaciju prometa, jačanje odnosa sa brendovima i bolje korišćenje podataka o kupcima. Kako e-commerce nastavlja da raste, očekuje se da će retail media igrati sve veću ulogu u finansijskoj strukturi digitalnih tržišta i u načinu na koji brendovi dolaze do svojih kupaca.

Prema podacima Narodne banke Srbije, online trgovina u Srbiji nastavlja sa trendom stabilnog rasta.

Samim tim, tokom prošle godine, broj dinarskih transakcija koje su plaćene karticama preko interneta veći je za 39%. Poređenja radi, u 2024. godini realizovano je 56,4 miliona dinarskih transakcija, dok je u istom periodu 2025. taj broj premašio 78,5 miliona, što predstavlja rast od 39,16%.

Na domaćem tržištu, tokom prošle godine zabeleženo je preko 108 miliona online plaćanja karticama, uz ukupnu vrednost veću od 3,1 milijarde evra.

Prema podacima Narodne banke Srbije, vrednost dinarskih online kartičnih transakcija u 2025. godini veća je za 46,29% u odnosu na isti period 2024. godine. Ukupna vrednost porasla je sa 162,2 milijarde dinara u 2024. na 237,3 milijardi dinara u 2025. godini.

Osim značajnog rasta online transakcija u dinarima tokom 2025. godine, porast je evidentan i u drugim valutama: EUR (+43,95%), GBP (+11,30%) i CHF (+32,26%), dok je jedini pad zabeležen kod USD (-22,55%).

Online kartične transakcije u Srbiji u 2025. prešle su 108 miliona, uz rast od 34,12% u poređenju sa prvim kvartalom prethodne godine.

Sa porastom online trgovine, porasla je i prosečna vrednost transakcije, koja je u prethodnoj godini dostigla 3.02,48 dinara i tako se prvi put posle osam godina našla iznad praga od 3.000 dinara.

Kupovina u inostranstvu

Tokom 2025. godine u inostranstvu je ostvareno oko 29,4 miliona kartičnih kupovina. Većina, oko 23,1 miliona, bila je u evrima (EUR), 6 miliona u dolarima (USD), dok je 335.000 transakcija izvršeno u ostalim stranim valutama.

Istovremeno, broj transakcija u dinarima dostigao je rekordnih 78,5 miliona u jednoj godini.

Učešće platnih kartica izdatih u Srbiji u ukupnom broju transakcija na domaćim internet prodavnicama u 2025. godini iznosi 72,70%, što predstavlja rast u odnosu na prvu polovinu prethodne godine. Nasuprot tome, transakcije u inostranim internet prodavnicama čine 27,30% ukupnog broja i beleže pad u poređenju sa prošlom godinom.

Ovi podaci pokazuju da korisnici sve više preferiraju plaćanja putem domaćih kartica unutar Srbije, što odražava jačanje poverenja u lokalne internet prodavnice i rast značaja domaćeg tržišta e-commerce-a.

Učešće platnih kartica izdatih u Srbiji u ukupnoj vrednosti transakcija na domaćim internet prodavnicama iznosi 6,79%, što predstavlja rast u odnosu na prva tri kvartala prethodne godine. Nasuprot tome, transakcije u inostranim internet prodavnicama čine 38,21% ukupne vrednosti i beleže pad u poređenju sa istim periodom prošle godine.

U 2025. godini transakcije u dinarima dosegle su rekordnu vrednost, daleko nadmašujući one u stranim valutama. Ovaj rezultat jasno pokazuje rast i zrelost domaćeg e-commerce tržišta, sve veću ulogu lokalnih trgovaca, ali i sve veće poverenje potrošača u kupovinu i plaćanje u domaćoj valuti.

Takođe, upotreba elektronskog novca (e-novca) u online plaćanjima u 2025. godini pokazuje značajan rast, kako po broju, tako i po vrednosti transakcija.

U odnosu na 2024. godinu, broj transakcija realizovanih putem e-novca povećan je za 28,29%, što čini preko 700.000 operacija tokom godine. Istovremeno, vrednost ovih transakcija zabeležila je još snažniji rast od 47,31%, dostigavši ukupno 12,7 miliona evra.

Ovi trendovi potvrđuju sve veću ulogu elektronskog novca u digitalnoj ekonomiji i rastu poverenja korisnika u ovu vrstu plaćanja.

Ukupno posmatrano, ovi trendovi jasno potvrđuju promenu u navikama potrošača – kartice i elektronski novac sve više preuzimaju primat u odnosu na gotovinu. Rast broja i vrednosti online transakcija, uz istovremeno jačanje domaćih platnih kartica i dinarskih plaćanja, ukazuje na sve veće poverenje korisnika u digitalne kanale kupovine.

Ovakva kretanja ne samo da dodatno podstiču razvoj domaćeg e-commerce tržišta, već i doprinose njegovoj stabilnosti, većoj transparentnosti i ubrzanoj digitalizaciji. Istovremeno, rast upotrebe savremenih platnih rešenja, poput e-novca, signalizira dalju modernizaciju platnog ekosistema i otvara prostor za nove inovacije u oblasti online trgovine u Srbiji.

E-commerce strategija predstavlja sveobuhvatan plan kojim kompanija definiše kako će privući kupce, podstaći ih na kupovinu i zadržati ih na duži rok. Ona ne podrazumeva samo postojanje online prodavnice, već i način na koji se proizvodi pozicioniraju na tržištu, određuju cene, organizuje isporuka i komunicira sa kupcima.

U praksi, strategija je mapa puta koja vodi ka profitabilnosti i održivom rastu online poslovanja.

Značaj jasne strategije dodatno naglašava brz rast digitalne trgovine. Prema podacima kompanije Shopify, očekivanja su da će globalna e-commerce prodaja premašiti 8,1 trilion dolara do 2026. godine. Istovremeno, konkurencija postaje sve intenzivnija, kako među malim prodavnicama, tako i sa velikim igračima poput Amazon i Walmart.

Dobro definisana e-commerce strategija pomaže kompanijama da se izdvoje na tržištu, efikasnije koriste marketinški budžet, povećaju stopu konverzije i izgrade dugoročnu lojalnost kupaca.

Koji su ključni koraci u kreiranju e-commerce strategije?

1. Jasno definišite vrednost svog brenda

Prvi korak je razumevanje po čemu se vaš proizvod ili brend razlikuje od konkurencije. To može biti kvalitet proizvoda, cena, način proizvodnje, mogućnost personalizacije ili specifična tržišna niša.

Definisanje jedinstvene vrednosti pomaže kompanijama da preciznije odrede ciljnu publiku i način komunikacije sa kupcima.

2. Izaberite odgovarajuću e-commerce platformu

Platforma na kojoj se gradi online prodavnica predstavlja temelj digitalnog poslovanja. Ona utiče na funkcionalnosti sajta, upravljanje zalihama, integracije sa marketing alatima i celokupno korisničko iskustvo.

Među najčešće korišćenim platformama su:

Na globalnom nivou: Amazon, Allegro, Shopify, WooCommerce, dok je na domaćem nivou to Ananas E-commerce.

Prilikom izbora platforme važno je razmotriti brzinu sajta, bezbednost transakcija, podršku za prodaju na više kanala i dostupnost alata za logistiku, marketing i upravljanje proizvodima.

3. Optimizujte sajt za kupovinu

Online prodavnica mora biti dizajnirana tako da kupcu omogući jednostavan i intuitivan put od pregleda proizvoda do završetka kupovine.

Prema podacima Shopify, prosečna stopa konverzije u e-commerce-u kreće se između 2,5% i 3%, zbog čega je kvalitet korisničkog iskustva presudan.

Ključni faktori uključuju brzo učitavanje stranica, mobilnu optimizaciju, jasnu navigaciju kroz kategorije, kvalitetne fotografije i video sadržaj proizvoda i jasno istaknute pozive na akciju (CTA)

4. Razvijte marketing strategiju

Marketing strategija određuje kako će brend privući nove kupce i pretvoriti interesovanje u prodaju. Najefikasniji pristupi kombinuju više kanala.

5. Fokusirajte se na zadržavanje kupaca

Dugoročni uspeh e-commerce poslovanja ne zavisi samo od privlačenja novih kupaca, već i od zadržavanja postojećih.

Prema podacima kompanije HubSpot, privlačenje novog kupca može biti i pet puta skuplje od zadržavanja postojećeg.

Strategije koje pomažu u tome uključuju programe lojalnosti, personalizovane preporuke proizvoda, email podsetnike za ponovnu kupovinu i kvalitetnu korisničku podršku.

E-commerce strategija predstavlja temelj svakog uspešnog online poslovanja. Ona obuhvata jasnu tržišnu poziciju, izbor odgovarajućih digitalnih alata, optimizovan sajt i efikasne marketinške kanale.

Kompanije koje strategiju grade oko potreba kupaca i kvalitetnog korisničkog iskustva imaju najveće šanse da ostvare dugoročan rast i stabilne prihode na sve konkurentnijem digitalnom tržištu.

Generacije Z i Alpha sve brže postaju važni kupci u online trgovini, posebno u kategorijama kao što su moda i lifestyle proizvodi. Za prodavce to znači da razumevanje njihovih navika i očekivanja postaje ključno za rast prodaje u narednim godinama.

Generacija Z već predstavlja jednu od najaktivnijih grupa online kupaca, a odeća i obuća spadaju među proizvode koje najčešće kupuju putem interneta. Istovremeno, generacija Alpha – rođena posle 2010. godine, već ulazi u svet online kupovine i sve češće utiče na odluke o kupovini u domaćinstvima.

Jedna od ključnih karakteristika ovih generacija jeste način na koji otkrivaju proizvode. Gen Z najčešće pronalazi brendove putem društvenih mreža, posebno kroz video sadržaj na platformama poput TikToka i Instagrama, dok Gen Alpha značajno vreme provodi na YouTube-u. Zbog toga su kratki video formati, autentične preporuke i saradnja sa kreatorima sadržaja sve važniji kanali za promociju proizvoda.

Pored otkrivanja proizvoda, presudno je i iskustvo kupovine. Mladi kupci očekuju brz i jednostavan proces naručivanja, jasne informacije o proizvodu i kvalitetne fotografije. Svaka komplikacija u procesu kupovine može dovesti do odustajanja od narudžbine.

Takođe, vrednosti brenda imaju sve veći uticaj na odluku o kupovini. Održivost, transparentnost i autentičnost postaju važni faktori, dok recenzije kupaca, fotografije iz stvarne upotrebe i user-generated sadržaj značajno doprinose izgradnji poverenja.

Za prodavce to znači da uspeh više ne zavisi samo od proizvoda i cene. Razumevanje novih generacija kupaca, prisustvo na digitalnim kanalima i kvalitetno korisničko iskustvo postaju ključni elementi za dugoročan rast prodaje.

E-commerce se menja brže nego ikada. Novi alati, tehnologije i očekivanja kupaca oblikuju način na koji trgovci prodaju online. Za prodavce je zato važno da razumeju ključne trendove koji već sada utiču na tržište – i koji će definisati budućnost online trgovine.

U nastavku je pet trenutno najaktuelnijih tema u e-commerce industriji i kako one utiču na online trgovce.

1. AI u e-commerce-u: personalizacija i pametne preporuke

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvažnijih alata u online trgovini. Platforme i online prodavnice sve više koriste AI kako bi analizirale ponašanje kupaca i ponudile relevantnije proizvode.

Na primer, sistemi za preporuke analiziraju istoriju kupovine, pretrage i ponašanje korisnika kako bi predložili proizvode koji bi kupcu mogli biti interesantni. Ovakva personalizacija može značajno povećati konverziju i prosečnu vrednost korpe.

Za trgovce to znači da više nije dovoljno samo imati dobar proizvod – važno je i kako se proizvod prikazuje pravom kupcu u pravom trenutku.

2. Retail media: novi kanal za povećanje prodaje

Retail media postaje jedan od najbrže rastućih segmenata u e-commerce industriji. Reč je o oglašavanju unutar marketplace platformi i online prodavnica.

Prodavci danas mogu promovisati svoje proizvode kroz:

• sponzorisane proizvode u pretrazi
• bannere na kategorijskim stranicama
• promotivne kampanje unutar platforme

Ovakav tip oglašavanja je posebno efikasan jer se oglasi prikazuju kupcima koji su već u procesu kupovine.

Za prodavce, retail media predstavlja priliku da povećaju vidljivost proizvoda i izdvoje se u konkurentnom okruženju.

3. Brza i pouzdana dostava kao konkurentska prednost

Očekivanja kupaca kada je dostava u pitanju značajno su porasla. Brzina isporuke postala je jedan od ključnih faktora pri donošenju odluke o kupovini.

Kupci danas očekuju:

• jasne informacije o roku isporuke
• pouzdanu logistiku
• jednostavan proces povrata proizvoda

Trgovci koji uspeju da optimizuju logistiku i obezbede brzu dostavu često imaju veću stopu konverzije i zadovoljnije kupce.

4. Data-driven e-commerce: donošenje odluka na osnovu podataka

Online trgovina omogućava pristup velikoj količini podataka – od ponašanja kupaca do performansi pojedinačnih proizvoda.

Napredni prodavci koriste podatke kako bi:

• identifikovali najprodavanije proizvode
• optimizovali cene
• planirali zalihe
• unapredili marketing kampanje

Analiza podataka omogućava trgovcima da donose informisane odluke i brže reaguje na promene na tržištu.

5. Marketplace model sve više dominantan

Marketplace platforme postaju dominantan model online prodaje širom sveta. Sve više trgovaca koristi marketplace kanale kako bi proširili prodaju i došli do novih kupaca.

Prednosti marketplace modela uključuju:

• pristup velikoj bazi kupaca
• jednostavniji ulazak u online prodaju
• infrastrukturu za logistiku i plaćanje

Ipak, konkurencija na marketplace platformama je sve veća, zbog čega je važno optimizovati sadržaj proizvoda, cenu i dostupnost.

E-commerce industrija nastavlja da se razvija velikom brzinom. Veštačka inteligencija, retail media, brza logistika, analiza podataka i rast marketplace platformi oblikuju način na koji trgovci prodaju online.

Trgovci koji razumeju ove trendove i prilagode svoju strategiju imaju mnogo veće šanse da ostanu konkurentni i izgrade održiv online biznis u narednim godinama.

Promene u načinu na koji korisnici pretražuju internet sve više utiču na e-commerce. Kako AI pregledi i asistenti za kupovinu sve češće pružaju direktne odgovore korisnicima, deo klikova se preusmerava sa klasičnih rezultata pretrage. Zbog toga marketari i online trgovci sve više pažnje usmeravaju ka Google Discover, kao novom izvoru saobraćaja za e-commerce koji bi mogao postati važan izvor organskog saobraćaja.

Google Discover je personalizovani feed sadržaja koji korisnicima prikazuje članke, video zapise i druge objave na osnovu njihovih interesovanja. Za razliku od tradicionalne pretrage, sadržaj u Discoveru se ne prikazuje kao odgovor na konkretan upit, već ga Google preporučuje korisnicima kroz mobilnu aplikaciju i početne ekrane Android uređaja.

Početkom 2026. godine Google je objavio prvo posebno ažuriranje algoritma namenjeno upravo Discover platformi. Cilj promene je poboljšanje kvaliteta sadržaja i smanjenje vidljivosti clickbait naslova i tekstova male vrednosti. Veću prednost sada imaju originalni, informativni i relevantni sadržaji sa sajtova koji pokazuju stručnost u određenoj oblasti.

Šta to znači za e-commerce prodavce?

Za e-commerce prodavce to može predstavljati novu priliku za privlačenje publike. Sadržaji poput vodiča za kupovinu, pregleda i poređenja proizvoda, saveta za izbor ili video demonstracija mogu imati potencijal da se pojave u Discover feedu i privuku dodatne posete sajtu ili ponudi na marketplace platformama.

Takođe, primetan je rast video i vizuelnog sadržaja u Discoveru, posebno onog koji dolazi sa platformi poput YouTube-a i društvenih mreža. To znači da recenzije proizvoda, edukativni video sadržaji i praktični vodiči mogu imati sve veću ulogu u e-commerce strategiji.

Google je u novom ažuriranju naglasio i veći fokus na lokalni i regionalni sadržaj, što može biti prednost za trgovce koji ciljaju određena tržišta ili imaju lokalno prisustvo.

Iako ne postoji klasična optimizacija kao kod SEO-a, Google preporučuje jasne i informativne naslove, kvalitetne fotografije i sadržaj koji donosi realnu vrednost korisnicima. Za prodavce to znači da kvalitetan content marketing može postati važan alat za povećanje vidljivosti i privlačenje novih kupaca u sve konkurentnijem digitalnom okruženju.

Vlasnici malih i srednjih preduzeća u Srbiji poslednjih godina vode istu borbu – kako rasti, a ostati profitabilan? Troškovi logistike rastu, marketing postaje skuplji, kupci su informisaniji nego ikada, a konkurencija je udaljena svega jedan klik. U takvom okruženju, više nije dovoljno imati dobar proizvod. Potrebno je imati pametan model distribucije.

Tradicionalno, rast je podrazumevao širenje maloprodajne mreže ili ulaganje u sopstvenu online prodavnicu. Međutim, oba modela nose značajne troškove: zakup, zaposleni, performans marketing, tehnička podrška, naplata, bezbednost podataka. Za MSP to često znači sporiji rast i veći rizik.

Zato sve više domaćih proizvođača i trgovaca razmišlja drugačije. Umesto da prvo grade infrastrukturu, oni se fokusiraju na ono u čemu su najbolji – proizvod, nabavku, maržu i operativnu efikasnost – dok distribuciju i saobraćaj prepuštaju kanalima koji već imaju publiku, tehnologiju i logistiku. Takav pristup omogućava brži izlazak na tržište, testiranje novih kategorija bez velikog ulaganja i skaliranje prodaje bez proporcionalnog rasta troškova.

Ključna prednost tog modela nije samo u prometu, već u podacima. Danas je moguće precizno videti kako se određeni proizvod ponaša u odnosu na cenu, rok isporuke ili ocene kupaca. Ti uvidi postaju osnova za pregovore sa dobavljačima, planiranje zaliha i optimizaciju asortimana. Drugim rečima, prodajni kanal postaje i analitički alat za donošenje strateških odluka.

Naravno, takav model nosi i izazove. Transparentnost cena pojačava konkurenciju, a performans postaje merljiv u realnom vremenu. Međutim, upravo ta merljivost uvodi disciplinu u poslovanje. Nema skrivanja iza imidža – postoji samo rezultat. A za preduzetnike koji razumeju svoje brojeve, to je prednost, ne prepreka.

U narednih nekoliko godina razliku neće praviti oni koji su „najglasniji“, već oni koji su najefikasniji. Tržište više ne nagrađuje veličinu, već agilnost. Oni koji znaju da kombinuju proizvodnu ili trgovačku ekspertizu sa savremenim distribucionim kanalima imaće pristup širem tržištu, stabilnijem cash flow-u i većoj otpornosti na promene.

Za vlasnike MSP u Srbiji, pitanje više nije da li da se prilagode novom modelu prodaje, već kako da ga iskoriste na način koji povećava profit, a ne samo promet. Jer u savremenoj ekonomiji, pobednici nisu oni koji prodaju najviše – već oni koji najpametnije biraju gde i kako prodaju.

U narednoj deceniji ključno pitanje za domaću ekonomiju neće biti ko ima najveći promet, već ko ima najviše relevantnih podataka o potrošaču i sposobnost da ih pametno koristi. Tradicionalni trgovci kontrolišu fizičku infrastrukturu, odnose sa dobavljačima i lokalno poverenje. Banke imaju uvid u tok novca, kreditnu sposobnost i finansijsku istoriju građana. A digitalne platforme – posebno marketplace modeli poput Ananas ili regionalnih igrača kao što je eMag prate nešto novo – uvid u ponašanje kupaca u realnom vremenu.

Platforme znaju šta pretražujemo, šta upoređujemo, koliko dugo se zadržavamo na određenom proizvodu, kada reagujemo na sniženje i u kom trenutku odustajemo od kupovine. To je podatak koji govori o nameri, a ne samo o realizovanoj transakciji. U tom smislu, marketplace više nije samo prodajni kanal već postaje digitalna infrastruktura tržišta.

Od posebne važnosti je to što savremene platforme koriste napredne alate za personalizaciju. Na primer Ananas E-Commerce koristi Dynamic Yield, jedan od najsavremenijih alata za analizu i personalizaciju korisničkog iskustva. Ovaj kanal omogućava da se ponuda prilagođava svakom korisniku u realnom vremenu na osnovu njegovog ponašanja, interesovanja i istorije kupovine. Implementiranjem ovog kanala, platforma kreira iskustvo koje je relevantnije, brže i efikasnije za kupca.

Na domaćem tržištu prikupljanje podataka često se doživljava kao bauk. Međutim, odgovorno i transparentno korišćenje podataka nije pretnja – već osnova boljeg korisničkog iskustva. Podaci omogućavaju:

• da kupac brže pronađe ono što mu treba,
• da dobije personalizovane preporuke umesto generičkih oglasa,
• da dobije bolju cenu kroz preciznije targetirane promocije,
• da se smanji digitalni „šum“ i nepotrebna komunikacija.

Banke i dalje drže finansijsku polugu, ali ako platforme integrišu modele odloženog plaćanja, lojalti sisteme ili čak sopstvene finansijske proizvode, granica između trgovine i finansija postaje sve tanja. Trgovci, sa druge strane, sve više zavise od algoritamske vidljivosti. Ako vas algoritam ne prepozna kao relevantnog, tržište vas praktično ne vidi.

Zato pitanje „ko će kontrolisati  potrošnju“ zapravo postaje pitanje: ko upravlja podacima, poverenjem i digitalnom infrastrukturom? U ekonomiji zasnovanoj na informacijama, kontrola se ne ogleda samo u kapitalu ili fizičkoj imovini, već u sposobnosti da razumete i predvidite potrebe tržišta.

Možda odgovor neće biti isključivo trgovci, banke ili platforme. Možda će pobediti oni koji uspeju da spoje sve tri dimenzije – robu, novac i podatke – u jedinstveno, odgovorno i personalizovano iskustvo. A u toj trci, prednost imaju oni koji već danas razmišljaju infrastrukturno, a ne samo prodajno.

Kompanija Mastercard već šest godina zaredom kroz MasterIndex istraživanje prati navike i potrebe korisnika platnih kartica u Republici Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini pružajući jasan uvid u to kako se ponašanje potrošača menja zajedno sa razvojem digitalnih tehnologija. Najnoviji rezultati potvrđuju ono što e-commerce industrija već oseća u praksi – online kupovina postaje sve prisutnija, a očekivanja korisnika sve viša.

Prema podacima Narodne banke Srbije, u 2025. godini, zaključno sa 8. decembrom, u Republici Srbiji je u opticaju bilo više od 13,2 miliona platnih kartica, kojima je realizovano preko 525 miliona transakcija u zemlji. Ove transakcije obavljene su karticama izdatim u Srbiji i potvrđuju snažan kontinuitet rasta bezgotovinskog plaćanja.

Kao najznačajniju funkcionalnost, većina korisnika (61%) ističe beskontaktno plaćanje, dok platne kartice, pre svega debitne ostaju primarni izbor.

Više od četvrtine ispitanika (27%) poseduje i debitnu i kreditnu karticu, što ukazuje na sve raznovrsnije navike u upravljanju ličnim finansijama. U odnosu na prethodnu godinu, korisnici danas dvostruko više vrednuju brzinu, jednostavnost i sigurnost transakcija.

Istovremeno, beleži se rast mobilnih plaćanja putem aplikacija – njihov udeo porastao je za 9% i sada iznosi 26%. Ipak, tempo inovacija nadmašuje nivo informisanosti: iako je 58% ispitanika čulo za mobilne novčanike, ne poznaju način njihovog funkcionisanja, dok svaki peti korisnik uopšte nije upoznat s ovom temom.

Posebno ohrabruje podatak o rastu onlajn kupovine – čak 62% ispitanika obavilo je onlajn kupovinu u poslednja tri meseca. Iako plaćanje pouzećem i dalje prednjači sa udelom od 63%, sve veći broj korisnika bira unos kartice prilikom onlajn kupovine (35%), dok mobilne aplikacije za plaćanje koristi 26% potrošača, što predstavlja rast od 9% u odnosu na prethodnu godinu.

Paralelno sa ovim trendovima, potrošači sve više očekuju personalizovane ponude (57%) i jednostavnije, intuitivnije procese plaćanja (36%), potvrđujući da je jednostavnost ključni faktor ukupnog korisničkog iskustva.

Kada je reč o finansijskim pogodnostima, plaćanje na rate ispitanici izdvajaju kao najvažniju prednost platnih kartica (46%).

Platne kartice sve značajniju ulogu imaju i u poslovanju malih i srednjih preduzeća. Njih 68% koristi poslovne kartice svakodnevno ili nekoliko puta nedeljno, najčešće za putne troškove i nabavke. Kao ključne benefite ističu mogućnost upravljanja limitima po kartici, partnerske popuste (poput goriva i hotela), kao i besplatno putno osiguranje. Uporedo s tim, digitalni alati postaju sastavni deo poslovne prakse – polovina preduzeća već koristi alate za praćenje troškova ili ih prepoznaje kao značajnu podršku u upravljanju finansijama.

Drugim rečima – online kupovina, rast mobilnih plaćanja i sve veća očekivanja za jednostavnost i personalizaciju jasno pokazuju da digitalni kanali nisu samo dodatak, već postaju centralni saveznik u ispunjavanju potreba kupaca. Oni koji umeju da kombinuju intuitivne procese, fleksibilne opcije plaćanja i relevantne pogodnosti, prirodno grade lojalnost i pozicioniraju se za održiv rast u e-commerce okruženju.

Ceo izveštaj možete pročitati na linku.