SAD carine: Kako nove trgovinske tenzije menjaju globalnu ekonomiju 

U aprilu 2025. godine, Sjedinjene Američke Države započele su jedan od najagresivnijih protekcionističkih talasa u modernoj ekonomskoj istoriji. Nove SAD carine uvedenu su s ciljem da se zaštiti domaća proizvodnja, ali rezultati nisu izostali – izazvan je lanac uzvratnih mera, poremećeni su globalni lanci snabdevanja, a tržišta su reagovala padom poverenja i vrednosti.

Šta se tačno desilo?

Nova politika obuhvata tri ključna koraka:

1.           Univerzalna carina od 10% na sve proizvode osim onih iz Kanade i Meksika.

2.           Carina od 145% na kinesku robu, što je pokrenulo kineski odgovor – 125% carine na američke proizvode i ograničenje izvoza strateški važnih sirovina.

3.           25% carina na sve uvezene automobile, uključujući i iz zemalja sa kojima SAD već ima trgovinske sporazume.

Ove mere, iako naizgled ciljno usmerene, imaju dalekosežne posledice koje se ne mogu ograničiti samo na bilanse spoljnotrgovinske razmene.

Ekonomski efekti: Više od statistike

Nove SAD carine nisu jednostavan potez koji „popravlja“ trgovinski deficit – naprotiv, one otvaraju čitav niz komplikacija. Kada zemlja beleži neto priliv kapitala, prirodno je da deo tog novca ode na uvoz. Trgovinski deficit, u tom kontekstu, nije znak slabosti već odraz otvorenosti tržišta i poverenja stranih investitora.

Pokušaj da se deficit „ispravi“ kroz carine zapravo narušava tokove koje tržište samo formira. Time se otežava poslovanje, usporava rast i umanjuje konkurentnost.

Industrije koje najviše trpe

•             Automobilska industrija pogođena je povećanjem troškova i prekidima u lancima snabdevanja – što je već rezultiralo otpuštanjima i zatvaranjem pogona.

•             Tehnološke kompanije poput Apple-a i Nvidie beleže rast troškova zbog zavisnosti od kineskih komponenti.

•             Poljoprivreda je pod direktnim udarom uzvratnih mera – posebno proizvođači soje, burbona i kukuruza.

Kome ove carine odgovaraju?

Pojedine domaće firme i sektori dobile su privremenu prednost:

•             Male i srednje firme koje se bore protiv jeftinog uvoza,

•             Domaći proizvođači automobila i farmaceutska industrija,

•             Kompanije koje planiraju da lokalizuju proizvodnju (npr. Apple dobija izuzeće od carina uz uslov veće domaće proizvodnje).

Ali pitanje je – po koju cenu?

Zapadni Balkan pod udarom

Nove tarife ne zaobilaze ni region:

•             Srbija – carina 38%, najteže pogođena tekstilna, prehrambena i metalna industrija,

•             BiH, Severna Makedonija – carine do 35%, značajan udar na tekstil i nameštaj,

•             Crna Gora, Albanija i Kosovo – carina 10%, ali i vidljivo ograničenje izvoza.

Za male ekonomije, koje već imaju izazove u plasmanu robe na konkurentna tržišta, ove SAD carine i promene znače dodatne barijere i troškove.

Reakcije ključnih partnera

•             Kina uzvraća višestruko – ne samo carinama, već i kontrolom izvoza strateških sirovina.

•             EU razmatra protivmere, uz izraženu zabrinutost zbog domino efekta.

•             Kanada uvodi carine na američke proizvode vredne gotovo 30 milijardi dolara.

•             Velika Britanija i Meksiko traže diplomatska rešenja, ali pripremaju i sopstvene ekonomske štitove.

Tržišni i fiskalni pritisci

•             Globalna trgovina prema prognozi STO opada za 0,2%.

•             Američka inflacija može porasti i do 3% zbog skupljeg uvoza.

•             Prosečna carinska stopa SAD-a sada je 22,5% – najviša u više od 100 godina.

•             Kompanije poput Boeinga i Forda gube tržišta i narudžbine.

Administracija najavljuje poreske olakšice za pogođene izvoznike, ali time se dodatno komplikuje poreski sistem, ugrožavaju fiskalni prihodi i gubi efekat ranijih reformi.

Finansijska tržišta pod pritiskom: Berze reaguju na neizvesnost

Trgovinske tenzije iz aprila 2025. godine nisu ostale bez odjeka na globalnim berzama. Investitori su brzo prepoznali rizik: poremećaj lanaca snabdevanja, porast ulaznih troškova, mogući pad potrošnje i profitabilnosti – sve to se već reflektuje u padu vrednosti akcija.

S&P 500 je od početka aprila u padu za više od 18%, što je najgori mesečni rezultat još od krize 2020.

Tehnološki sektor, najosetljiviji na poremećaje u snabdevanju i zavisan od globalne integracije, trpi najviše. Akcije kompanija poput Nvidie, Apple-a i Tesle pale su između 20% i 30%.

Industrijski i izvozni giganti poput Boeinga, Caterpillara i General Motors-a beleže padove od 15% do 25%.

Tržišta u razvoju, uključujući zemlje Zapadnog Balkana, suočena su s odlaskom kapitala u sigurnije destinacije, padom potražnje za izvozom i slabljenjem lokalnih valuta.

Pored samih padova na berzama, prisutna je i pojačana volatilnost – VIX indeks („indeks straha“) premašio je 35 poena, što ukazuje na duboku nesigurnost među investitorima.

Investitori traže sigurnost

Kapital se preusmerava u tzv. „sigurna utočišta“ – zlato, švajcarski franak, američke obveznice.

Startup scene i rizičniji projekti gube finansiranje, jer se fondovi povlače u defanzivne pozicije.

IPO tržište je zamrznuto – planirane kotacije za Q2 i Q3 su uglavnom odložene do smirivanja situacije.

U globalizovanom svetu, gde su ekonomski tokovi tesno isprepleteni, nove SAD carine ne predstavljaju rešenje za sistemske izazove – naprotiv, često stvaraju nove. Umesto dugoročnih koristi, protekcionističke mere najčešće donose kratkoročne pomake uz dugoročne štete, naročito za ekonomije koje zavise od međunarodne razmene i otvorenih tržišta.

Za zemlje Zapadnog Balkana, koje su posebno osetljive na poremećaje u globalnoj trgovini, ovaj trenutak zahteva stratešku introspekciju. Potrebno je osmisliti jasne mehanizme zaštite izvoznika, diversifikovati izvozna tržišta i aktivno se uključiti u trgovinske dijaloge, kako bi se očuvala konkurentnost u novoj realnosti.

U vremenu rastućih tenzija i nepredvidivih barijera, prednost više nije na strani najvećih – već na strani najprilagodljivijih.