U okviru najnovijih promena, usvojena su tri zakona: Izmene i dopune Zakona o trgovini, novi Zakon o zaštiti potrošača, Zakon o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda i ono što je važno napomenuti jeste da prvi put imamo ovakav zakon koji uređuje B2B trgovačke prakse.
O ovoj temi razgovarali smo sa Nevenom Praizović, Head of Legal u Ananas E-commerce, koja je za potrebe Seller Academy približila ključne izmene i njihov praktični značaj za prodavce.
Šta konkretno donosi novi Zakon o zaštiti potrošača?
Novi Zakon o zaštiti potrošača je prepoznao organizatore internet platformi – prvi put se u Zakonu definišu obaveze platformi, uveo je pravila prikazivanja potrošačkih recenzija, pravila prodaje robe sa digitalnim elementima (npr. mobilni telefoni, robot usisivači), kao i pravila prodaje digitanih usluga. U tom delu Zakon o zaštiti potrošača se harmonizovao sa EU direktivama, koje su EU odavno regulisana, što kod nas nije bio slučaj do sad.
Novim zakonom prepoznati su dodatni oblici nepoštene prakse, posebno oni koji mogu dovesti potrošače u zabludu ili vršiti pritisak na njih pri kupovini. Paralelno s tim, proširena je zabrana prodaje određenih proizvoda maloletnicima – sada obuhvata i elektronske cigarete, srodne proizvode i određene elektronske uređaje.
Važna novina odnosi se i na preciznije definisanje saobraznosti robe i komercijalnih garancija, ali i na veću transparentnost cena – trgovci su u obavezi da na svojim sajtovima javno objavljuju i redovno ažuriraju cenovnike, u skladu sa cenama u prodavnicama i webshopu.
Šta je novo kada je reč o oglašavanju i cenama?
Ključna novina u Izmenama i dopunama Zakona o trgovini jeste deo koji se odnosi na oglašavanje akcija. Sada su pravila strožije uređena, na način da se onemogući veštačko podizanje maloprodajnih cena pre objavljivanja akcije i prikaz nerealne „stare cene“.
Šta se menja u Zakonu o trgovačkim praksama?
Zakon o trgovačkim praksama odnose uređuje B2B (snabdevač/dobavljač i trgovac) i obuhvata prevashodno FMCG kategorije i poljoprivredne proizvode. Zakon propisuje crnu i sivu listu odredbi. Crna lista odnosi se na odbredbe koje se ne mogu ugovarati, dok se siva lista odnosi na one koje se mogu pod određenim uslovima ugovarati u odnosima između snabdevača/dobavljača i trgovaca. Ovaj zakon ima za cilj da pre svega zaštiti male poljoprivredne proizvođače koji imaju interes da se njihovi proizvodi nađu na rafovima velikih trgovinskih lanaca.
