U Grčkoj se poslednjih godina primećuje snažan rast popularnosti kineskih online platformi Shein i Temu, što prelazi granice statističke anomalije – ovo je postao ozbiljan fenomen koji donosi značajne ekonomske i društvene implikacije. Prema istraživanju Helenske konfederacije trgovine i preduzetništva (ESEE), potrošači u Grčkoj su u 2024. potrošili između 529 i 627 miliona evra na ova dva sajta, što čini otprilike 17,6 do 20,9% ukupne e-commerce trgovine u zemlji.
Fiskalni i tržišni gubici
Zbog važeće de minimis izuzetnosti za pakete vrednosti do 150 evra (koje se ne oporezuju), javne finansije u Grčkoj trpe značajne gubitke. Tokom 2024. tih izgubljenih prihoda je:
- oko 11,6–13,8 miliona evra u porezima,
- 30–35,5 miliona evra u doprinosima za socijalno osiguranje,
- 7,6–9 miliona evra u porezima na plate,
- i 56,5 miliona evra u carinskim dažbinama.
Ukupan direktan fiskalni gubitak procenjuje se na 105,7–114,8 miliona evra, dok sa efektima ekonomskih multiplikatora “nastaje ružičasta slika” koja gura ovaj iznos na 188–204 miliona evra. Pored toga, domaća trgovina je izgubila između 4.725 i 5.601 radnog mesta u 2024. godini.
Disproporcija u evropskom kontekstu
Grčka je jedna od zemalja sa najvećim penetracijama Shein-a i Temu-a u celom EU: rangirana je kao 8. za Temu, i čak 4. za Shein po učešću u lokalnom e-commerce tržištu. Dok u Nemačkoj i Francuskoj Temu drži približno 10–12% učešća, u Grčkoj prelazi 20%.
Reakcija ESEE i zahtevi za izmene
Helenska konfederacija trgovine i preduzetništva (ESEE) upozorava da domaći trgovci ne mogu da se takmiče kada se pravila – i poreska politika – razlikuju. Među predlozima koje ESEE iznosi su:
- ukidanje de minimis izuzetnosti najkasnije do 2026. godine,
- uvođenje naknade za rukovanje malim parcelama,
- uspostavljanje mehanizama kontrole za mikro-pošiljke kroz partnerstvo javnog i privatnog sektora.
Zaključak
Fenomen Shein-a i Temu-a u Grčkoj otvara širi dijalog o tome kako globalne platforme mogu promeniti ekonomsku strukturu lokalnog tržišta. Pored značajnih poreskih i tržišnih gubitaka, postoji i društveni trošak u padu prihoda i gubitku radnih mesta. Trgovci u Grčkoj i sličnim zemljama imaju pred sobom ozbiljan izazov: da se prilagode promenama kroz regulativu, lokalizaciju i potencijalnu reviziju nacionalnih politika koje utiču na e-commerce ekosistem.
