News Category: ecommerce

Novo istraživanje koje je sprovela kompanija NP Digital pokazuje da je verovatnoća kupovine proizvoda otkrivenog putem društvenih mreža znatno veća kod artikala niže cene. Podaci jasno ukazuju na to da jeftiniji proizvodi (do 20 dolara) imaju najveću šansu da budu kupljeni odmah nakon što ih korisnik vidi na društvenim mrežama — dok ta verovatnoća naglo opada sa rastom cene.

Prema istraživanju sprovedenom na uzorku od gotovo 3.000 korisnika, čak 9% kupaca kupuje proizvode čija cena ne prelazi 10 dolara Broj onih spremnih da plate više od 50 dolara smanjuje na svega 1–2%. Kod artikala skupljih od 100 dolara, verovatnoća impulzivne kupovine pada ispod 0,5%.

Ovi podaci potvrđuju ono što mnogi marketari već intuitivno znaju – „social discovery“ najbolje funkcioniše kod proizvoda niže vrednosti, gde odluka o kupovini ne zahteva duže razmišljanje ili dodatnu potvrdu poverenja. Ipak, ključni uvid istraživanja jeste u strategiji upsella: brendovi koji prvo privuku pažnju pristupačnim proizvodima, kasnije imaju veću šansu da prodaju skuplje artikle istim korisnicima.

Društvene mreže su izuzetno moćan kanal za inicijalni kontakt i brze konverzije, ali za skuplje proizvode neophodno je graditi poverenje kroz dodatni sadržaj — recenzije, video demonstracije i dugoročni odnos sa publikom.

Izvor: NP Digital, Social Media & Purchase Behavior Insights (septembar 2025)

Francuska vlada predložila je novu meru kojom bi Evropska komisija imala ovlašćenje da ukloni globalne online platforme – poput Shein-a ili Temu-a – iz rezultata pretrage na teritoriji EU ako se utvrdi da ne poštuju propise.

Predlog dolazi u trenutku kada se sve više evropskih brendova i regulatora žali na „nefer uslove konkurencije“, jer azijske platforme često nude proizvode bez adekvatne kontrole kvaliteta, poreza ili radnih standarda.

Francuska smatra da trenutni mehanizmi nadzora nisu dovoljni i da EU mora imati centralizovani sistem sankcionisanja koji prevazilazi nacionalne granice. Time bi se ojačala sposobnost Unije da efikasnije štiti potrošače, lokalne brendove i radna mesta.

Iako predlog izaziva različite reakcije, mnogi analitičari ga vide kao znak da Evropa želi ozbiljnije da reguliše prisustvo neevropskih e-commerce platformi. Za domaće prodavce, to bi moglo značiti ravnopravnije uslove poslovanja i veću transparentnost tržišta.

Ako EU usvoji ovaj model, to bi bio presedan – prvi put bi zajednička institucija mogla da interveniše direktno u digitalne tokove tržišta. Cilj je jasan: održiva konkurencija i zaštita evropskog digitalnog ekosistema od nelojalnih praksi.

Izvor: https://ecommercenews.eu/france-eu-needs-option-to-delist-platforms-from-google/

Evropska komisija pokrenula je inicijativu za reformu politike kolačića (cookies), kako bi korisnicima olakšala iskustvo prilikom korišćenja veb sajtova. Nova pravila trebalo bi da smanje broj iritantnih banera za pristanak i uvedu jasniji, jednostavniji sistem upravljanja privatnošću.

Fenomen poznat kao banner fatigue postao je ozbiljan problem – većina korisnika automatski prihvata kolačiće bez čitanja objašnjenja. Evropska unija sada želi da preokrene taj trend i vrati kontrolu korisnicima, uz zadržavanje poštovanja GDPR standarda.

Reforma predviđa jedinstvene kategorije dozvola i mogućnost da korisnici postave trajne preferencije kroz pregledač, umesto da se suočavaju sa istim pitanjem na svakoj veb lokaciji. Za e-commerce kompanije to znači prilagođavanje – manje podataka iz third-party izvora, ali više oslanjanja na first-party podatke, CRM sisteme i programe lojalnosti.

Stručnjaci ocenjuju da bi ovaj model mogao poboljšati poverenje potrošača i dugoročno smanjiti troškove marketinga kroz veće stope konverzije. Ipak, zahtevaće ulaganja u transparentnu komunikaciju i UX dizajn.

Reforma EU u oblasti kolačića donosi balans između zaštite privatnosti i komercijalnih interesa. Trgovci koji se prilagode na vreme – gradeći direktan odnos poverenja sa kupcima – imaće prednost u novom digitalnom okruženju.

Izvor: EU wants to reform cookies

Evropsko tržište e-commerce-a nastavilo je rast i u 2024. godini, sa ukupnim prometom koji je dostigao 819 milijardi evra, prema izveštaju organizacija Ecommerce Europe i EuroCommerce. Nominalno, e-commerce u evropi raste 7%, dok realni rast, nakon prilagođavanja inflaciji, iznosi oko 4%.

Najveći zamah beleže tržišta istočne i južne Evrope, uključujući Poljsku, Rumuniju i Španiju. Na ovim tržištima digitalizacija i dalje ima ogroman prostor za napredak. U zapadnoj Evropi rast je nešto umereniji, ali i dalje stabilan – tržišta poput Nemačke, Francuske i Holandije već su zasićena, pa je konkurencija visoka.

Zanimljivo je da mobilna kupovina (m-commerce) nastavlja da preuzima primat. Prosečan iznos porudžbine u 2024. godini porastao za 6%. Potrošači sve češće biraju brže opcije dostave i koriste digitalne novčanike umesto kartica.

Zaključak: E-commerce u Evropi ulazi u zrelu fazu, ali i dalje nudi prilike za rast – naročito u segmentima koji kombinuju lokalnu personalizaciju i održivost. Trgovci koji investiraju u optimizaciju mobilnih iskustava i zelenu logistiku verovatno će biti najveći dobitnici u 2025. godini.

Izvor: Ecommerce in Europe grows 7 percent

OpenAI je objavio da kupci od sada mogu direktno završiti kupovinu u aplikaciji ChatGPT, koristeći opciju checkout-a za Etsy i Shopify prodavce. Ova integracija dugo se očekivala i predstavlja važan korak ka povezivanju veštačke inteligencije sa e-commerce sektorom.

Važno je naglasiti da ovo još uvek nije potpuno „agentic commerce“ iskustvo – kupci i dalje sami donose odluke i klikću kroz ponudu. Ipak, činjenica da se ChatGPT koristi svakodnevno i da ga korisnici često pitaju i za preporuke vezane za kupovinu, stvorila je prirodan prostor za ovakvu funkcionalnost.

Prodavci plaćaju malu proviziju na realizovane kupovine, dok je usluga za kupce besplatna. Ova opcija ne utiče na prikazivanje rezultata u ChatGPT pretragama – proizvodi sa Instant Checkout funkcijom nisu favorizovani. Ipak, ostavljen je prostor da se u budućnosti uvedu oglasi ili sponzorisane pozicije u listingu.

Ovim potezom ChatGPT je postao jedno od najatraktivnijih mesta za e-commerce prodavce. Amazon se za sada ne uključuje, a malo je verovatno da će Walmart biti deo ove inicijative. Sa druge strane, Etsy i Shopify dobijaju snažan kanal ka globalnim kupcima, uz mogućnost da im se pridruže i drugi prodavci. Time se otvara nova etapa u razvoju online kupovine. Veštačka inteligencija postaje ključni posrednik između potrošača i maloprodajnih brendova.

Narodna banka Srbije objavila je statistiku koja pokazuje da je u drugom tromesečju 2025. godine internet kupovina značajno porasla. U poređenju sa istim periodom prošle godine, broj transakcija plaćenih karticama i elektronskim novcem (e-novac) skočio je za 38,3 %. To znači da je u Q2 2025. izvršeno 26,6 miliona internet kupovina – od toga 18,7 miliona na domaćim sajtovima, i 7,9 miliona na inostranim.

U prvoj polovini 2025. godine ukupan broj kupovina na internetu dostigao je 50,2 miliona. Od tog broja, 35,1 milion transakcija bilo je na domaćim sajtovima, a 15,1 milion na stranim. U odnosu na prethodnih pet godina, prosečan polugodišnji rast iznosio je oko 8,7 miliona novih online kupovina, pa je sada ukupan broj transakcija više nego utrostručen u odnosu na isti period 2021.

Što se tiče valuta, dinarske transakcije su zabeležile snažan rast. Od 24,3 miliona transakcija u prvom delu 2024. do 35,1 miliona u istom periodu 2025, što je rast od 44,5 %. Pored toga, vrednost tih transakcija porasla je za 54,1 %, sa 68,1 milijardi dinara na 105,0 milijardi. Transakcije u evrima su takođe osetno porasle – broj kupovina je skočio 58,2 %, a njihova vrednost je porasla 47,1 %. Transakcije u dolarima beleže pad u brojnosti (-22,4 %) ali porast u njihovoj vrednosti (+15,4 %).

Još jedan značajan podatak: 70 % svih internet kupovina u prvoj polovini 2025. realizovano je u domaćoj valuti (dinarima). Broj domaćih internet prodavnica (koje prihvataju digitalna plaćanja) skočio je sa 4.340 na 5.171 – rast od 19,1 % u odnosu na prvu polovinu 2024.

Napomena: Ova statistika ne uključuje kupovine plaćene pouzećem. NBS nema podatke o takvim transakcijama. Grafički prikaz ovih trendova dostupan je na zvaničnoj stranici NBS u delu „Statistika platnog sistema“.

Izvor: Narodna Banka Srbije

Evropski parlament je 9. septembra 2025. konačno odobrio izmene Direktive o okviru otpada (Waste Framework Directive) koje uvode harmonizovane obaveze proširenog proizvođačkog odgovornosti (Extended Producer Responsibility, EPR) za tekstil i obuću. Ove izmene obuhvataju i nesamo EU-proizvođače nego i firme van EU koje prodaju tekstilne i obućarske proizvode putem e-commerce kanala.

Pod novim pravilima, proizvođači, uvoznici i trgovci online moraju pokriti troškove prikupljanja, sortiranja i reciklaže tekstilnog otpada. Obim proizvoda koji potpadaju pod režim proširene odgovornosti je širok: odeća, modni dodaci, posteljina, zavese, ali može biti proširen i na dušeke zavisno od odluka država članica. Rokovi za transpoziciju nacionalne regulative su definisani: države članice će imati oko 20-30 meseci (nakon stupanja direktive) da usvoje lokalne zakone; mikropreduzeća imaju dodatne olakšice i vremenski prostor.

To će značiti dodatne troškove u dizajnu proizvoda (materijali, izdržljivost, recikliranje), kao i obaveze u logistici – pakovanje, povrat robe, logistika za reciklažu. Trgovci koji prodaju preko granica moraju proveriti regularnost materijala i dokumentaciju za reciklažu, posebno ako proizvod ulazi u kategorije koje su regulisane.

Ove promene povećavaju regulatorne zahteve za e-commerce brendove u modi, tekstilu i obući. Preporuka je da domaći i internacionalni trgovci počnu da procenjuju uticaj novog režima troškova i usklađenosti, optimizuju dizajn i obezbede da materijali i pakovanje zadovoljavaju buduće kriterijume.

Evropske institucije najavljuju novu politiku saradnje sa SAD-om u oblasti trgovine i oporezivanja. Tokom poslednjih dana pokrenuta su konsultacije i razgovori o novim okvirima koji bi uticali na digitalne usluge, prekogranični e-commerce, carine i poreske stope između EU i SAD.

Planovi uključuju razmenu informacija o trgovinskim propisima, prilagođavanje tarifa za digitalne proizvode i razmatranje zajedničkih standarda za regulativu e-commerce platformi koje posluju globalno. Poseban interes je da se smanji administrativna složenost za firme koje izvoze iz EU u SAD, ali i da se obezbedi zaštita prava potrošača na obe strane.

Za firme koje rade preko okeana, ovo može doneti mogućnosti – neki troškovi bi mogli da se smanje, procedure pojednostave – ali i obaveze: potencijalna harmonizacija standarda, usklađivanje sa novim pravilima (posebno DSA, osiguranje proizvoda, carinski propisi) i ažuriranje procesa za izvoz.

Pregovori između EU i SAD oko novih trgovinskih i poreskih okvira predstavljaju prekretnicu za kompanije koje posluju na obe strane Atlantika. Potencijalna harmonizacija standarda može doneti značajne koristi u vidu smanjenja birokratije, bržeg izlaska na tržište i lakšeg pristupa potrošačima. Međutim, istovremeno otvara i čitav niz novih obaveza – od prilagođavanja digitalnim regulativama poput DSA i DMA, do strožijih zahteva za osiguranje proizvoda i carinsku dokumentaciju. Za e-commerce firme to znači da će morati da ulože dodatne resurse u pravne, IT i logističke timove, kako bi bili spremni za promene čim stupе na snagu.

Za one koji se pripreme na vreme, ovo može biti prilika da se pozicioniraju kao pioniri u prekograničnoj trgovini, dok će oni koji zakasne rizikovati zastoje, kazne i gubitak konkurentnosti. Najvažnija poruka za biznise je: pratiti dinamiku pregovora, investirati u fleksibilnost procesa i graditi interne kompetencije koje omogućavaju brzu adaptaciju na regulatorne promene.

Prema istraživanju kompanije EY („Why Consumers Are Wise to Holiday Sales“, decembar 2024), a na čije rezultate je ponovo ukazao portal Market Maze, globalni potrošači sve više ignorišu rani hype oko prazničnih kampanja u oktobru i svoje kupovine odlažu za novembar ili čak decembar. Analiza navika potrošača u različitim zemljama pokazuje da se upravo novembar profilisao kao „pravi početak“ sezonske potrošnje na globalnom nivou.

U zemljama poput Nemačke, Brazila i Francuske više od 40% kupaca započinje prazničnu kupovinu tek u novembru. Ovaj trend potvrđuje da se tradicionalni rani promotivni period u oktobru sve manje isplati trgovcima, jer kupci svesno čekaju velike popuste poput Black Friday i Cyber Monday akcija. S druge strane, tržišta kao što su Kina i Indija ostaju izuzeci – tamošnji potrošači značajan deo kupovina obavljaju ranije, vođeni lokalnim šoping festivalima i navikama na e-commerce akcije u oktobru.

Globalni podaci ukazuju i na to da u decembru ostaje snažan talas kupovine, jer potrošači poslednje poklone i dalje nabavljaju neposredno pred praznike. To znači da brendovi i trgovci moraju da planiraju svoje kampanje tako da glavni resursi budu usmereni na novembar i prvu polovinu decembra. Oktobar, iako i dalje važan za stvaranje „awarenessa“, sve manje donosi direktnu prodaju.

Za kompanije koje posluju online, poruka je jasna: prerano ulaganje u jake kampanje u oktobru može značiti promašaj. Fokusiranje na novembar donosi veću verovatnoću uspeha, jer tada kupci ulaze u „kupovinsko raspoloženje“. Pravovremeno skaliranje logistike, optimizacija lagera i usklađivanje marketinških poruka sa ovim tempiranjem ključni su faktori za maksimizaciju profita tokom praznične sezone.

Izvor: EY, Why Consumers Are Wise to Holiday Sales, Decembar 2024.

U Grčkoj se poslednjih godina primećuje snažan rast popularnosti kineskih online platformi Shein i Temu, što prelazi granice statističke anomalije – ovo je postao ozbiljan fenomen koji donosi značajne ekonomske i društvene implikacije. Prema istraživanju Helenske konfederacije trgovine i preduzetništva (ESEE), potrošači u Grčkoj su u 2024. potrošili između 529 i 627 miliona evra na ova dva sajta, što čini otprilike 17,6 do 20,9% ukupne e-commerce trgovine u zemlji.

Fiskalni i tržišni gubici

Zbog važeće de minimis izuzetnosti za pakete vrednosti do 150 evra (koje se ne oporezuju), javne finansije u Grčkoj trpe značajne gubitke. Tokom 2024. tih izgubljenih prihoda je:

• oko 11,6–13,8 miliona evra u porezima,
• 30–35,5 miliona evra u doprinosima za socijalno osiguranje,
• 7,6–9 miliona evra u porezima na plate,
• i 56,5 miliona evra u carinskim dažbinama.

Ukupan direktan fiskalni gubitak procenjuje se na 105,7–114,8 miliona evra, dok sa efektima ekonomskih multiplikatora “nastaje ružičasta slika” koja gura ovaj iznos na 188–204 miliona evra. Pored toga, domaća trgovina je izgubila između 4.725 i 5.601 radnog mesta u 2024. godini.

Disproporcija u evropskom kontekstu

Grčka je jedna od zemalja sa najvećim penetracijama Shein-a i Temu-a u celom EU: rangirana je kao 8. za Temu, i čak 4. za Shein po učešću u lokalnom e-commerce tržištu. Dok u Nemačkoj i Francuskoj Temu drži približno 10–12% učešća, u Grčkoj prelazi 20%.

Reakcija ESEE i zahtevi za izmene

Helenska konfederacija trgovine i preduzetništva (ESEE) upozorava da domaći trgovci ne mogu da se takmiče kada se pravila – i poreska politika – razlikuju. Među predlozima koje ESEE iznosi su:

• ukidanje de minimis izuzetnosti najkasnije do 2026. godine,
• uvođenje naknade za rukovanje malim parcelama,
• uspostavljanje mehanizama kontrole za mikro-pošiljke kroz partnerstvo javnog i privatnog sektora.

Zaključak

Fenomen Shein-a i Temu-a u Grčkoj otvara širi dijalog o tome kako globalne platforme mogu promeniti ekonomsku strukturu lokalnog tržišta. Pored značajnih poreskih i tržišnih gubitaka, postoji i društveni trošak u padu prihoda i gubitku radnih mesta. Trgovci u Grčkoj i sličnim zemljama imaju pred sobom ozbiljan izazov: da se prilagode promenama kroz regulativu, lokalizaciju i potencijalnu reviziju nacionalnih politika koje utiču na e-commerce ekosistem.