News Category: Evropa

Najveća poljska e-commerce platforma Allegro, pokreće novi projekat pod nazivom “Allegro Kapital“. Cilj projekta je da omogući brži i jednostavniji pristup obrtnom kapitalu malim i srednjim prodavcima na svojoj platformi. U partnerstvu sa PKO Bank Polski, planirano je finansiranje u ukupnom iznosu do 350 miliona evra u naredne tri godine. Ideja je da se sezonske potrebe za zalihama, marketingom i širenjem asortimana ne guše zbog sporih bankarskih procedura i “papirne” administracije.

Pravo da apliciraju imaće svi Allegro prodavci. Procenu rizika i proces odobrenja kredita sprovodiće zajedno Allegro i PKO banka. Ključ projekta je korišćenje operativnih podataka sa marketplace-a – prometa, istorije isporuka i rejtinga. Sve ove informacije biće deo kreditnog skoringa. To bi trebalo da skrati vreme od aplikacije do odobrenja i da bolje uskladi iznos kredita sa realnim obimom biznisa prodavca. Uz to, Allegro uvodi i novu platnu metodu sa cashback-om, koja može da podstakne konverzije i lojalnost kupaca, naročito u periodima promotivnih kampanja.

U praksi to će izgledati ovako:

• U prvoj fazi projekta, prodavci će moći da apliciraju za iznos do 70,000 evra (300,000 PLN);
• U narednoj fazi (2026), gornja granica iznosa za apliciranje biće i do 120,000 evra (500,000 PLN).
  

Za prodavce je ovo značajan iskorak: lakše do obrtnog kapitala u trenucima kada je najpotrebniji. Na ovaj način, najfrekventnije kampanje poput Back-to-School, Black Friday, Christmas, itd mogu biti dodatno finansirane bez zamrznutog novca i propuštenih prilika zbog nedostatka zaliha. Brži pristup finansiranju može da smanji rizik “out of stock” situacija, ubrza rotaciju, ali i omogući testiranje novih kategorija uz kontrolisan rizik.

Izvor: https://ecommercenews.eu/allegro-to-finance-sellers-with-350-million-euros-in-3-years/

Dok veliki e-commerce igrači u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj beleže stabilan rast, manje online prodavnice u DACH regionu suočavaju se sa padom prihoda. Prema podacima Ecommerce News Europe, prosečan pad iznosi 9% u odnosu na prethodnu godinu, dok je broj aktivnih malih webshopova smanjen za 6%.

Uzroci su višestruki: rast troškova oglašavanja, veća konkurencija marketplace platformi i rast očekivanja potrošača po pitanju isporuke i korisničkog iskustva. Velike platforme kao što su Amazon, Zalando i Otto.de nude besprekornu logistiku i 24/7 podršku, dok manji igrači teško mogu pratiti te standarde.

Pored toga, pad potrošačke moći u regionu DACH, usled inflacije i rasta kamata, utiče na manju sklonost kupaca ka online kupovini kod manjih, nepoznatijih prodavnica.

Ipak, eksperti predviđaju da specijalizovane nišne prodavnice imaju šansu da prežive ako se fokusiraju na diferencijaciju, originalan sadržaj i lojalnost kupaca. Brendovi koji ulažu u storytelling, održivost i personalizaciju proizvoda mogu da održe stabilan prihod uprkos tržišnim pritiscima.

Zaključak: DACH region ostaje snažan e-commerce centar Evrope, ali jaz između velikih i malih prodavnica raste. Sledeće dve godine biće presudne za prilagođavanje i digitalnu transformaciju manjih trgovaca.

Izvor: ‘Smaller online stores in DACH struggle as revenue declines’

Zalando, jedan od vodećih evropskih e-commerce igrača u modnoj industriji, najavio je da će početi da kažnjava korisnike koji neprihvatljivo često vraćaju naručene proizvode. Ova politika ima za cilj smanjenje troškova usled povrata i podsticanje odgovornog ponašanja potrošača.

Prema objavi FashionUnited, korisnici koji imaju istoriju višestrukih povrata, posebno kada učestalo vraćaju robu nakon dugog nošenja ili bez oštećenja, mogli bi da dobiju različite sankcije. Moguće posledice uključuju privremena ograničenja u pravu na besplatan povrat, uvođenje “depozitne” naknade za kupovinu ili čak suspenziju profila na platformi.

Ova inicijativa dolazi kao odgovor na rastući trošak logistike i infrastrukture povezanih sa povratima – ne samo transport, već i inspekcija, sređivanje, skladištenje i moguće popravke. Uprkos tome, Zalando navodi da će korisnici koji povrate robu iz opravdanih razloga i dalje imati standardne opcije povrata, dok će mere ciljano biti primenjene prema onima koji “zloupotrebljavaju” sistem.

Za e-commerce brendove i prodavce u marketplace ekosistemima, ovaj potez može značiti dvostruku poruku: sa jedne strane – omogućava održivije poslovanje i smanjenje gubitaka usled zloupotreba; sa druge – postavlja očekivanje prema korisnicima da moraju da vode računa o poštenoj upotrebi politike povrata. Brendovi bi trebalo da transparentno komuniciraju novu politiku i pruže edukaciju korisnicima o tome kada i kako je povrat opravdan.

Zalando uvodi strožu politiku povrata kako bi smanjio logistički pritisak i unapredio efikasnost. Ako je dobro implementirana i transparentno objašnjena, može poslužiti kao model za druge platforme koje se suočavaju sa visokim troškovima povrata.

Izvor: FashionUnited — “Zalando penalises excessive returns”, 22. septembar 2025.

Francuska vlada predložila je novu meru kojom bi Evropska komisija imala ovlašćenje da ukloni globalne online platforme – poput Shein-a ili Temu-a – iz rezultata pretrage na teritoriji EU ako se utvrdi da ne poštuju propise.

Predlog dolazi u trenutku kada se sve više evropskih brendova i regulatora žali na „nefer uslove konkurencije“, jer azijske platforme često nude proizvode bez adekvatne kontrole kvaliteta, poreza ili radnih standarda.

Francuska smatra da trenutni mehanizmi nadzora nisu dovoljni i da EU mora imati centralizovani sistem sankcionisanja koji prevazilazi nacionalne granice. Time bi se ojačala sposobnost Unije da efikasnije štiti potrošače, lokalne brendove i radna mesta.

Iako predlog izaziva različite reakcije, mnogi analitičari ga vide kao znak da Evropa želi ozbiljnije da reguliše prisustvo neevropskih e-commerce platformi. Za domaće prodavce, to bi moglo značiti ravnopravnije uslove poslovanja i veću transparentnost tržišta.

Ako EU usvoji ovaj model, to bi bio presedan – prvi put bi zajednička institucija mogla da interveniše direktno u digitalne tokove tržišta. Cilj je jasan: održiva konkurencija i zaštita evropskog digitalnog ekosistema od nelojalnih praksi.

Izvor: https://ecommercenews.eu/france-eu-needs-option-to-delist-platforms-from-google/

Evropska komisija pokrenula je inicijativu za reformu politike kolačića (cookies), kako bi korisnicima olakšala iskustvo prilikom korišćenja veb sajtova. Nova pravila trebalo bi da smanje broj iritantnih banera za pristanak i uvedu jasniji, jednostavniji sistem upravljanja privatnošću.

Fenomen poznat kao banner fatigue postao je ozbiljan problem – većina korisnika automatski prihvata kolačiće bez čitanja objašnjenja. Evropska unija sada želi da preokrene taj trend i vrati kontrolu korisnicima, uz zadržavanje poštovanja GDPR standarda.

Reforma predviđa jedinstvene kategorije dozvola i mogućnost da korisnici postave trajne preferencije kroz pregledač, umesto da se suočavaju sa istim pitanjem na svakoj veb lokaciji. Za e-commerce kompanije to znači prilagođavanje – manje podataka iz third-party izvora, ali više oslanjanja na first-party podatke, CRM sisteme i programe lojalnosti.

Stručnjaci ocenjuju da bi ovaj model mogao poboljšati poverenje potrošača i dugoročno smanjiti troškove marketinga kroz veće stope konverzije. Ipak, zahtevaće ulaganja u transparentnu komunikaciju i UX dizajn.

Reforma EU u oblasti kolačića donosi balans između zaštite privatnosti i komercijalnih interesa. Trgovci koji se prilagode na vreme – gradeći direktan odnos poverenja sa kupcima – imaće prednost u novom digitalnom okruženju.

Izvor: EU wants to reform cookies

Evropsko tržište e-commerce-a nastavilo je rast i u 2024. godini, sa ukupnim prometom koji je dostigao 819 milijardi evra, prema izveštaju organizacija Ecommerce Europe i EuroCommerce. Nominalno, e-commerce u evropi raste 7%, dok realni rast, nakon prilagođavanja inflaciji, iznosi oko 4%.

Najveći zamah beleže tržišta istočne i južne Evrope, uključujući Poljsku, Rumuniju i Španiju. Na ovim tržištima digitalizacija i dalje ima ogroman prostor za napredak. U zapadnoj Evropi rast je nešto umereniji, ali i dalje stabilan – tržišta poput Nemačke, Francuske i Holandije već su zasićena, pa je konkurencija visoka.

Zanimljivo je da mobilna kupovina (m-commerce) nastavlja da preuzima primat. Prosečan iznos porudžbine u 2024. godini porastao za 6%. Potrošači sve češće biraju brže opcije dostave i koriste digitalne novčanike umesto kartica.

Zaključak: E-commerce u Evropi ulazi u zrelu fazu, ali i dalje nudi prilike za rast – naročito u segmentima koji kombinuju lokalnu personalizaciju i održivost. Trgovci koji investiraju u optimizaciju mobilnih iskustava i zelenu logistiku verovatno će biti najveći dobitnici u 2025. godini.

Izvor: Ecommerce in Europe grows 7 percent

Evropski parlament je 9. septembra 2025. konačno odobrio izmene Direktive o okviru otpada (Waste Framework Directive) koje uvode harmonizovane obaveze proširenog proizvođačkog odgovornosti (Extended Producer Responsibility, EPR) za tekstil i obuću. Ove izmene obuhvataju i nesamo EU-proizvođače nego i firme van EU koje prodaju tekstilne i obućarske proizvode putem e-commerce kanala.

Pod novim pravilima, proizvođači, uvoznici i trgovci online moraju pokriti troškove prikupljanja, sortiranja i reciklaže tekstilnog otpada. Obim proizvoda koji potpadaju pod režim proširene odgovornosti je širok: odeća, modni dodaci, posteljina, zavese, ali može biti proširen i na dušeke zavisno od odluka država članica. Rokovi za transpoziciju nacionalne regulative su definisani: države članice će imati oko 20-30 meseci (nakon stupanja direktive) da usvoje lokalne zakone; mikropreduzeća imaju dodatne olakšice i vremenski prostor.

To će značiti dodatne troškove u dizajnu proizvoda (materijali, izdržljivost, recikliranje), kao i obaveze u logistici – pakovanje, povrat robe, logistika za reciklažu. Trgovci koji prodaju preko granica moraju proveriti regularnost materijala i dokumentaciju za reciklažu, posebno ako proizvod ulazi u kategorije koje su regulisane.

Ove promene povećavaju regulatorne zahteve za e-commerce brendove u modi, tekstilu i obući. Preporuka je da domaći i internacionalni trgovci počnu da procenjuju uticaj novog režima troškova i usklađenosti, optimizuju dizajn i obezbede da materijali i pakovanje zadovoljavaju buduće kriterijume.

U Grčkoj se poslednjih godina primećuje snažan rast popularnosti kineskih online platformi Shein i Temu, što prelazi granice statističke anomalije – ovo je postao ozbiljan fenomen koji donosi značajne ekonomske i društvene implikacije. Prema istraživanju Helenske konfederacije trgovine i preduzetništva (ESEE), potrošači u Grčkoj su u 2024. potrošili između 529 i 627 miliona evra na ova dva sajta, što čini otprilike 17,6 do 20,9% ukupne e-commerce trgovine u zemlji.

Fiskalni i tržišni gubici

Zbog važeće de minimis izuzetnosti za pakete vrednosti do 150 evra (koje se ne oporezuju), javne finansije u Grčkoj trpe značajne gubitke. Tokom 2024. tih izgubljenih prihoda je:

• oko 11,6–13,8 miliona evra u porezima,
• 30–35,5 miliona evra u doprinosima za socijalno osiguranje,
• 7,6–9 miliona evra u porezima na plate,
• i 56,5 miliona evra u carinskim dažbinama.

Ukupan direktan fiskalni gubitak procenjuje se na 105,7–114,8 miliona evra, dok sa efektima ekonomskih multiplikatora “nastaje ružičasta slika” koja gura ovaj iznos na 188–204 miliona evra. Pored toga, domaća trgovina je izgubila između 4.725 i 5.601 radnog mesta u 2024. godini.

Disproporcija u evropskom kontekstu

Grčka je jedna od zemalja sa najvećim penetracijama Shein-a i Temu-a u celom EU: rangirana je kao 8. za Temu, i čak 4. za Shein po učešću u lokalnom e-commerce tržištu. Dok u Nemačkoj i Francuskoj Temu drži približno 10–12% učešća, u Grčkoj prelazi 20%.

Reakcija ESEE i zahtevi za izmene

Helenska konfederacija trgovine i preduzetništva (ESEE) upozorava da domaći trgovci ne mogu da se takmiče kada se pravila – i poreska politika – razlikuju. Među predlozima koje ESEE iznosi su:

• ukidanje de minimis izuzetnosti najkasnije do 2026. godine,
• uvođenje naknade za rukovanje malim parcelama,
• uspostavljanje mehanizama kontrole za mikro-pošiljke kroz partnerstvo javnog i privatnog sektora.

Zaključak

Fenomen Shein-a i Temu-a u Grčkoj otvara širi dijalog o tome kako globalne platforme mogu promeniti ekonomsku strukturu lokalnog tržišta. Pored značajnih poreskih i tržišnih gubitaka, postoji i društveni trošak u padu prihoda i gubitku radnih mesta. Trgovci u Grčkoj i sličnim zemljama imaju pred sobom ozbiljan izazov: da se prilagode promenama kroz regulativu, lokalizaciju i potencijalnu reviziju nacionalnih politika koje utiču na e-commerce ekosistem.

Novo istraživanje koje je sproveo YouGov za online trgovca Galaxus otkriva zanimljiv trend među potrošačima u Evropi: čak polovina kupaca priznaje da je u poslednjih godinu dana obavila barem jednu kupovinu koju je želela da sakrije od drugih. Najčešće se radi o kupovinama koje potrošači kriju od partnera, dok mlađa populacija u Italiji i Španiji najčešće skriva svoje narudžbine od roditelja, budući da mladi tamo duže žive u zajedničkim domaćinstvima.

Diskrecija kao važan faktor pri kupovini

Najčešći motiv za ovakvo ponašanje nije nužno prevara ili finansijska tajnovitost, već izbegavanje konflikta i želja za privatnošću. Kategorije koje se najčešće naručuju „inkognito“ uključuju proizvode za odrasle, kozmetiku i ličnu higijenu, ali i slatkiše, brzu hranu i druge artikle koje kupci smatraju „malim porocima“. Interesantno je da razlike između polova gotovo da ne postoje – muškarci i žene podjednako pribegavaju skrivanju svojih kupovina.

Ono što posebno doprinosi ovom trendu jeste činjenica da e-commerce omogućava veću privatnost nego tradicionalna kupovina u prodavnici. Mogućnost diskretnog online pretraživanja, jednostavno naručivanje iz doma i neutralno pakovanje proizvoda čine da se kupci osećaju sigurnije i slobodnije. Ovaj element privatnosti smanjuje psihološku barijeru i povećava verovatnoću kupovine u kategorijama koje su osetljive ili društveno stigmatizovane.

Poslovne implikacije za e-commerce firme

Za e-commerce kompanije u Evropi i regionu, ovo istraživanje nosi važnu poruku: diskrecija može biti konkurentska prednost. Jasne informacije o neutralnom pakovanju, diskretnim pošiljkama i neupadljivim transakcionim porukama mogu uticati na povećanje stope konverzije i smanjenje napuštanja korpe. Brendovi koji unapred komuniciraju da vode računa o privatnosti kupaca stiču dodatno poverenje i lojalnost.

Fenomen „inkognito“ kupovine pokazuje da privatnost postaje ključni aspekt korisničkog iskustva. U vreme kada potrošači sve više očekuju sigurnost i diskreciju, kompanije koje ovu potrebu prepoznaju i na nju adekvatno odgovore moći će da izdvoje svoju ponudu na tržištu. „Privatnost po dizajnu“ nije samo tehnički standard, već i snažan poslovni alat koji može direktno da utiče na prihode i dugoročnu lojalnost kupaca.

Izvor: Ecommerce news Europe

Kineske e-commerce platforme Shein, Temu i JD.com poslednjih meseci intenziviraju širenje svojih logističkih kapaciteta u Evropi. Njihova strategija je jasna: otvaranje velikih skladišta i distribucionih hubova širom kontinenta, sa ciljem da ubrzaju isporuke, smanje troškove povrata i dodatno učvrste svoju poziciju na evropskom tržištu. Samo u Ujedinjenom Kraljevstvu u 2025. godini zabeleženo je više od 200.000 kvadratnih metara novih zakupa, dok interesovanje raste i u Nemačkoj, Francuskoj i Poljskoj.

Lokalizacija kao ključ za brže isporuke

JD.com je u UK zakupio impozantnih 80.000 kvadratnih metara skladišnog prostora za svoj Joybuy brend, čime šalje jasnu poruku da je prisutan dugoročno. Istovremeno, logistički gigant GLP iznajmio je skoro 400.000 kvadratnih metara kineskim e-commerce kompanijama širom Evrope, a CTP, jedan od vodećih evropskih developera industrijskih nekretnina, izveštava da azijski zakupci čine oko 20% svih novih ugovora u poslednjih 18 meseci. Ovakvi podaci potvrđuju trend ubrzane lokalizacije i diversifikacije lanaca snabdevanja.

Glavni razlog za ovu ekspanziju je prilagođavanje očekivanjima evropskih potrošača. Kupci su sve manje spremni da čekaju dve ili tri nedelje na isporuku proizvoda iz Kine. Shein i Temu su prepoznali da brzina isporuke i jednostavnost povrata mogu napraviti ključnu razliku na tržištu. Lokalni magacini omogućavaju da se narudžbine isporuče za svega nekoliko dana, dok se povrati rešavaju brže i bez komplikacija za krajnjeg korisnika. To smanjuje psihološku barijeru kod potrošača i povećava verovatnoću ponovnih kupovina.

Izazovi za lokalne igrače

Za evropske i regionalne trgovce ovo predstavlja veliki izazov. Dolazak kineskih platformi sa kombinacijom niske cene i brze isporuke dodatno pritiska marže i tera lokalne brendove da pronađu načine da se diferenciraju. Jedna od mogućih strategija je fokus na kvalitet i održivost, kao i na dodatne vrednosti poput brze korisničke podrške, lokalnih garancija i personalizovanog sadržaja. Istovremeno, ova ekspanzija donosi i prilike – evropski logistički operatori, developeri i 3PL kompanije dobijaju nove klijente i dodatne izvore prihoda.

Zaključak je da kineske platforme sve ozbiljnije računaju na evropsko tržište i ulažu sredstva kako bi dugoročno bile konkurentne. Lokalni brendovi i trgovci moraju da odgovore strateški, kombinacijom diferencijacije, inovacija i ulaganja u korisničko iskustvo, jer era u kojoj su kineski proizvodi značili „dugo čekanje, ali niža cena“ polako odlazi u prošlost.