News Category: ecommerce

Prema izveštaju Digital Commerce 360 iz oktobra, besplatna dostava u nekoj formi dostupna je kod 71,2% od top 1.000 američkih onlajn prodavaca. Ovo je blago više nego prethodnih godina (71,0% u 2023). Posebno visoke stope besplatne dostave zabeležene su u kategorijama: nakit (≈ 90,2%) i zdravlje & lepota (≈ 84,5%). Ipak, kod masovne trgovine („mass merchants“) stopa je niža (≈ 57,7%).

Istraživanja pokazuju da 74% potrošača smatra besplatnu dostavu jednim od najvažnijih faktora prilikom izbora sajta za kupovinu. Takođe, dodatni trošak dostave na checkout-u može uzrokovati napuštanje korpe u značajnom broju slučajeva. Besplatna dostava stoga ne samo da utiče na konverziju već i na percepciju vrednosti i poverenja. Pored besplatne dostave, značajan uticaj imaju i: brzina dostave, kvalitetna korisnička podrška, politika besplatnih povrata, stabilnost lagera (proizvodi na stanju).

Međutim, besplatna dostava nije bez izazova: prodavci se suočavaju sa rastućim logističkim troškovima, inflacijom i pritiskom na profitne margine. Optimizacija minimalne vrednosti porudžbine, učlanjenje u programe lojalnosti ili uslovi dostave (npr. sporija isporuka) neki su od pristupa za održivost modela.

Besplatna dostava ostaje standard korisničkog očekivanja, ali uspeh zavisi od balansiranja troškova i vrednosti koje ponuđač može pružiti. Prodavci koji jasno komuniciraju uslove, optimizuju zalihe i koriste dostavu kao marketinški kanal dobiće prednost.

Izvor:https://www.digitalcommerce360.com/2025/10/23/who-offers-free-shipping-in-ecommerce/

Prema izveštaju kompanije PYMNTS („The Prompt Economy™: How AI Agents Turn Conversation into Commerce“), evolucija e-commerce-a kreće od „promptova“ (korisničkih zahteva) ka „kupovinama“ (direktnim transakcijama koje AI asistenti izvršavaju – Purchase Economy). Model agentic AI-a omogućava korisniku da preko jednostavnog upita (npr. „Pronađi mi crnu mušku jaknu XL veličine, do 10,000 dinara vrednosti“) dovede do automatske kupovine. Dakle, bez klasičnog prikaza proizvoda ili prelaska na veb stranice ili prolazak kroz veb šopove.

Ovo menja način na koji brendovi i trgovci planiraju korisničko iskustvo: feed-ovi moraju biti optimizovani za „voice/conversation to commerce“, checkout treba biti instant, a podaci o korisniku i inventaru potpuno sinhronizovani. Struktura e-commerce kanala postaje više integrisana sa AI-platformama, što otvara prilike, ali i rizike. Samo neki od rizika koje analitičari navode su: manja kontrola nad korisničkim podacima, rastući zahtevi za transparentnost i lojalnost, teža optimizacija marketing kampanja.

Prelazak iz prompta u kupovinu znači da brendovi koji se adaptiraju ranije imaju značajnu prednost u novoj ekonomiji kupovine. Priprema podrazumeva čitav set tehničkih preduslova za ovakve poduhvate – kataloge sa tehnološkom spremnošću, API integracijama i AI-partnerstvima. Purchase Economy svakako predstavlja budućnost e-commerca.

Izvor: eCommerce Archives | PYMNTS.com

Prema analizama portala Ecommerce News Europe, u finansijskoj godini 2024/2025. evropsko tržište cross-border online trgovine dostiglo je €358,7 milijardi, od čega su €247,5 milijardi (≈ 70%) ostvareni putem online marketplace-a. Ovaj podatak potvrđuje da marketplace platforme ne samo da su dominantni kanal za globalnu prodaju, već i da predstavljaju glavni motor rasta u cross-border trgovini. Naravno, većina cross-border prometa i dalje potiče iz tržišta kao što je Kina, koja snabdeva gotovo čitavu planetu proizvodima iz različitih kategorija.

Za brendove i male prodavce, ova vest znači sledeće: prisustvo na single-platformama više nije dovoljno – distribucija na više marketplace platformi postaje zahtev. Ali to sa sobom nosi i određene izazove. To mogu biti: usklađivanje logistike, povraćaja, lokalnih regulativa i margina, itd. Analitičari ističu da veliki udeo marketplace-a u cross-border prometu može ukazivati i na tržišnu zasićenost i transparentnost modela u narednim godinama.

Brendovi koji žele da iskoriste ovaj trend moraju da razmišljaju globalno, ali da deluju lokalno – optimizacija listinga, lokalno plaćanje, brza isporuka i povraćaj su ključni. Marketplace dominacija je jasna – pitanje je kako se na njoj ispunjava profitabilnost i kako se odvojiti od konkurencije.

Izvor: Marketplaces generate over 247 billion euros in turnover

Walmart je objavio partnerstvo sa OpenAI-jem koje omogućava korisnicima i članovima Sam’s Club-a da obavljaju kupovinu direktno u okviru ChatGPT-a, putem funkcije Instant Checkout. Ovaj potez predstavlja značajan korak prema tzv. „agentic commerce“ modelu, gde korisnik ne mora da napušta konverzaciju sa AI-asistentom da bi izvršio transakciju.

Preko ovog sistema, korisnik može da planira kupovinu (npr. ponavljanje kućnih potrepština) i odmah kompletira narudžbinu – bez klasičnog checkout-a na veb sajtu. Za Walmart, ovo je strateška prilika da učvrsti poziciju lidera u online maloprodaji i odgovori na izazove digitalnih konkurenata. Analitičari su već reagovali pozitivno, s obzirom da su nakon objave Walmart-ove akcije porasle.

Za brendove i prodavce, ovo otvara novu dimenziju prodaje. Asortiman mora biti „konverzaciono spreman“, feed-ovi moraju biti integrisani, a katalog podaci prilagođeni pretrazi i preporuci u realnom vremenu. Samom odlukom da Walmart i Open AI uđu u ovaj poduhvat, signalizira da se budućnost e-commerce-a gradi u interfejsu razgovora. Prodavci i platforme koje nisu spremne na ovakav korak, mogle bi da ostanu u zaostatku.

Prema najnovijem izveštaju Adobe Analytics-a, od 1. novembra do 31. decembra 2025. online prodaja u SAD-u mogla bi da dostigne rekordan iznos od $253,4 milijarde, što predstavlja rast od 5,3% u odnosu na prethodnu godinu. Iako se rast usporava – u 2024. godine iznosio je 8,7 % prema podacima Adobe-a. Ovaj trend pokazuje da online kanal i dalje ostaje ključni za maloprodaju.

Mobilni uređaji trebalo bi da čine rekordnih 56,1 % ukupne online potrošnje u ovom periodu, što dodatno potvrđuje trend pomeranja prema m-commerce-u. Takođe, rast opcije „Buy Now, Pay Later“ (BNPL) doprinosi dinamici tržišta. U izveštaju se očekuje da BNPL segment dodatno raste kako vreme bude odmicalo.

Za prodavce ovo znači da je priprema imperativ za svaku uspešnu sezonu. Ta priprema podrazumeva: optimizaciju mobilnog sajta, besprekorno iskustvo plaćanja i jasno predstavljanje popusta i isporuke. Iako rast nije spektakularan kao ranijih godina, konkurencija će biti intenzivna, pa diferencijacija na ključnim elementima (logistika, korisničko iskustvo, lojalnost) postaje od presudnog značaja.

S obzirom na makro-ekonomske izazove i napetosti u potrošnji, predviđeni rast iznad 5% i dalje je vrlo značajan. Prodavci koji uspeju da iskoriste ovaj potenijal, prioritet kupovine preko mobilnih uređaja, BNPL i raniji start kampanja će imati prednost.

Dok veliki e-commerce igrači u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj beleže stabilan rast, manje online prodavnice u DACH regionu suočavaju se sa padom prihoda. Prema podacima Ecommerce News Europe, prosečan pad iznosi 9% u odnosu na prethodnu godinu, dok je broj aktivnih malih webshopova smanjen za 6%.

Uzroci su višestruki: rast troškova oglašavanja, veća konkurencija marketplace platformi i rast očekivanja potrošača po pitanju isporuke i korisničkog iskustva. Velike platforme kao što su Amazon, Zalando i Otto.de nude besprekornu logistiku i 24/7 podršku, dok manji igrači teško mogu pratiti te standarde.

Pored toga, pad potrošačke moći u regionu DACH, usled inflacije i rasta kamata, utiče na manju sklonost kupaca ka online kupovini kod manjih, nepoznatijih prodavnica.

Ipak, eksperti predviđaju da specijalizovane nišne prodavnice imaju šansu da prežive ako se fokusiraju na diferencijaciju, originalan sadržaj i lojalnost kupaca. Brendovi koji ulažu u storytelling, održivost i personalizaciju proizvoda mogu da održe stabilan prihod uprkos tržišnim pritiscima.

Zaključak: DACH region ostaje snažan e-commerce centar Evrope, ali jaz između velikih i malih prodavnica raste. Sledeće dve godine biće presudne za prilagođavanje i digitalnu transformaciju manjih trgovaca.

Izvor: ‘Smaller online stores in DACH struggle as revenue declines’

Prema nedavnom izveštaju Marketplace Seller Trends 2025 kompanije ChannelEngine, prosečan e-commerce prodavac danas koristi šest različitih marketplace platformi. Istraživanje je obuhvatilo 470 prodavaca iz Evrope i SAD-a, uključujući zemlje kao što su Francuska, Nemačka, Holandija i Velika Britanija. Ovo je značajan pomak u strategiji prodaje – prelazak sa jednog ili dva kanala na multikanalni model postaje norma, ne izuzetak.

Šta pokazuju brojevi i trendovi

U članku Ecommerce News navodi se da 67% prodavaca već koristi četiri ili više kanala. Takođe, i ChannelEngine ističe da 34% prodavaca prodaje robu na sedam ili više marketplace-a.
Međutim, širina kanala dolazi sa troškovima – prodavci prijavljuju da provode 36% radne sedmice na manuelnim zadacima: ispravljanje listinga, podešavanje cena, sinhronizacija zaliha. Više od polovine (52 %) i dalje koristi Excel tabele ili interne alate za upravljanje. Među najčešćim izazovima prodavci navode konkurentne cene i vidljivost proizvoda (29 %) te praćenje promena u pravilima marketplace-a (27 %).

Šanse za rast i barijere

Ovaj pomak u poslovanju donosi velike prilike – pristup većoj publici, diversifikaciju prihoda i bolje pozicioniranje. Ali on takođe nameće potrebe: automatizacija, integrisani sistemi, snažna logistika i dobro upravljanje podacima postaju presudni faktori. ChannelEngine naglašava da 91 % prodavaca smatra automatizaciju kritičnom za budući uspeh. Kao što izveštaj upozorava, dok prodavci šire prisustvo, gube dragoceno vreme na manualne zadatke koji umanjuju konkurentnost.

Trendi prelazak na prisustvo na više marketplace platformi signalizira da e-commerce više nije linearna priča. On je sve više mreža kanala, zahteva usklađenu strategiju i sofisticirane alate. Prodavci koji mogu da objedine automatizaciju, skalabilnost i operativnu efikasnost biće oni koji će izrasti kao lideri sledeće generacije digitalne trgovine.

Izvor: Most sellers active on 6 marketplaces

Novo istraživanje koje je sprovela kompanija NP Digital pokazuje da je verovatnoća kupovine proizvoda otkrivenog putem društvenih mreža znatno veća kod artikala niže cene. Podaci jasno ukazuju na to da jeftiniji proizvodi (do 20 dolara) imaju najveću šansu da budu kupljeni odmah nakon što ih korisnik vidi na društvenim mrežama — dok ta verovatnoća naglo opada sa rastom cene.

Prema istraživanju sprovedenom na uzorku od gotovo 3.000 korisnika, čak 9% kupaca kupuje proizvode čija cena ne prelazi 10 dolara Broj onih spremnih da plate više od 50 dolara smanjuje na svega 1–2%. Kod artikala skupljih od 100 dolara, verovatnoća impulzivne kupovine pada ispod 0,5%.

Ovi podaci potvrđuju ono što mnogi marketari već intuitivno znaju – „social discovery“ najbolje funkcioniše kod proizvoda niže vrednosti, gde odluka o kupovini ne zahteva duže razmišljanje ili dodatnu potvrdu poverenja. Ipak, ključni uvid istraživanja jeste u strategiji upsella: brendovi koji prvo privuku pažnju pristupačnim proizvodima, kasnije imaju veću šansu da prodaju skuplje artikle istim korisnicima.

Društvene mreže su izuzetno moćan kanal za inicijalni kontakt i brze konverzije, ali za skuplje proizvode neophodno je graditi poverenje kroz dodatni sadržaj — recenzije, video demonstracije i dugoročni odnos sa publikom.

Izvor: NP Digital, Social Media & Purchase Behavior Insights (septembar 2025)

Francuska vlada predložila je novu meru kojom bi Evropska komisija imala ovlašćenje da ukloni globalne online platforme – poput Shein-a ili Temu-a – iz rezultata pretrage na teritoriji EU ako se utvrdi da ne poštuju propise.

Predlog dolazi u trenutku kada se sve više evropskih brendova i regulatora žali na „nefer uslove konkurencije“, jer azijske platforme često nude proizvode bez adekvatne kontrole kvaliteta, poreza ili radnih standarda.

Francuska smatra da trenutni mehanizmi nadzora nisu dovoljni i da EU mora imati centralizovani sistem sankcionisanja koji prevazilazi nacionalne granice. Time bi se ojačala sposobnost Unije da efikasnije štiti potrošače, lokalne brendove i radna mesta.

Iako predlog izaziva različite reakcije, mnogi analitičari ga vide kao znak da Evropa želi ozbiljnije da reguliše prisustvo neevropskih e-commerce platformi. Za domaće prodavce, to bi moglo značiti ravnopravnije uslove poslovanja i veću transparentnost tržišta.

Ako EU usvoji ovaj model, to bi bio presedan – prvi put bi zajednička institucija mogla da interveniše direktno u digitalne tokove tržišta. Cilj je jasan: održiva konkurencija i zaštita evropskog digitalnog ekosistema od nelojalnih praksi.

Izvor: https://ecommercenews.eu/france-eu-needs-option-to-delist-platforms-from-google/

Evropska komisija pokrenula je inicijativu za reformu politike kolačića (cookies), kako bi korisnicima olakšala iskustvo prilikom korišćenja veb sajtova. Nova pravila trebalo bi da smanje broj iritantnih banera za pristanak i uvedu jasniji, jednostavniji sistem upravljanja privatnošću.

Fenomen poznat kao banner fatigue postao je ozbiljan problem – većina korisnika automatski prihvata kolačiće bez čitanja objašnjenja. Evropska unija sada želi da preokrene taj trend i vrati kontrolu korisnicima, uz zadržavanje poštovanja GDPR standarda.

Reforma predviđa jedinstvene kategorije dozvola i mogućnost da korisnici postave trajne preferencije kroz pregledač, umesto da se suočavaju sa istim pitanjem na svakoj veb lokaciji. Za e-commerce kompanije to znači prilagođavanje – manje podataka iz third-party izvora, ali više oslanjanja na first-party podatke, CRM sisteme i programe lojalnosti.

Stručnjaci ocenjuju da bi ovaj model mogao poboljšati poverenje potrošača i dugoročno smanjiti troškove marketinga kroz veće stope konverzije. Ipak, zahtevaće ulaganja u transparentnu komunikaciju i UX dizajn.

Reforma EU u oblasti kolačića donosi balans između zaštite privatnosti i komercijalnih interesa. Trgovci koji se prilagode na vreme – gradeći direktan odnos poverenja sa kupcima – imaće prednost u novom digitalnom okruženju.

Izvor: EU wants to reform cookies