News Category: ecommerce

Evropski parlament je 9. septembra 2025. konačno odobrio izmene Direktive o okviru otpada (Waste Framework Directive) koje uvode harmonizovane obaveze proširenog proizvođačkog odgovornosti (Extended Producer Responsibility, EPR) za tekstil i obuću. Ove izmene obuhvataju i nesamo EU-proizvođače nego i firme van EU koje prodaju tekstilne i obućarske proizvode putem e-commerce kanala.

Pod novim pravilima, proizvođači, uvoznici i trgovci online moraju pokriti troškove prikupljanja, sortiranja i reciklaže tekstilnog otpada. Obim proizvoda koji potpadaju pod režim proširene odgovornosti je širok: odeća, modni dodaci, posteljina, zavese, ali može biti proširen i na dušeke zavisno od odluka država članica. Rokovi za transpoziciju nacionalne regulative su definisani: države članice će imati oko 20-30 meseci (nakon stupanja direktive) da usvoje lokalne zakone; mikropreduzeća imaju dodatne olakšice i vremenski prostor.

To će značiti dodatne troškove u dizajnu proizvoda (materijali, izdržljivost, recikliranje), kao i obaveze u logistici – pakovanje, povrat robe, logistika za reciklažu. Trgovci koji prodaju preko granica moraju proveriti regularnost materijala i dokumentaciju za reciklažu, posebno ako proizvod ulazi u kategorije koje su regulisane.

Ove promene povećavaju regulatorne zahteve za e-commerce brendove u modi, tekstilu i obući. Preporuka je da domaći i internacionalni trgovci počnu da procenjuju uticaj novog režima troškova i usklađenosti, optimizuju dizajn i obezbede da materijali i pakovanje zadovoljavaju buduće kriterijume.

Evropske institucije najavljuju novu politiku saradnje sa SAD-om u oblasti trgovine i oporezivanja. Tokom poslednjih dana pokrenuta su konsultacije i razgovori o novim okvirima koji bi uticali na digitalne usluge, prekogranični e-commerce, carine i poreske stope između EU i SAD.

Planovi uključuju razmenu informacija o trgovinskim propisima, prilagođavanje tarifa za digitalne proizvode i razmatranje zajedničkih standarda za regulativu e-commerce platformi koje posluju globalno. Poseban interes je da se smanji administrativna složenost za firme koje izvoze iz EU u SAD, ali i da se obezbedi zaštita prava potrošača na obe strane.

Za firme koje rade preko okeana, ovo može doneti mogućnosti – neki troškovi bi mogli da se smanje, procedure pojednostave – ali i obaveze: potencijalna harmonizacija standarda, usklađivanje sa novim pravilima (posebno DSA, osiguranje proizvoda, carinski propisi) i ažuriranje procesa za izvoz.

Pregovori između EU i SAD oko novih trgovinskih i poreskih okvira predstavljaju prekretnicu za kompanije koje posluju na obe strane Atlantika. Potencijalna harmonizacija standarda može doneti značajne koristi u vidu smanjenja birokratije, bržeg izlaska na tržište i lakšeg pristupa potrošačima. Međutim, istovremeno otvara i čitav niz novih obaveza – od prilagođavanja digitalnim regulativama poput DSA i DMA, do strožijih zahteva za osiguranje proizvoda i carinsku dokumentaciju. Za e-commerce firme to znači da će morati da ulože dodatne resurse u pravne, IT i logističke timove, kako bi bili spremni za promene čim stupе na snagu.

Za one koji se pripreme na vreme, ovo može biti prilika da se pozicioniraju kao pioniri u prekograničnoj trgovini, dok će oni koji zakasne rizikovati zastoje, kazne i gubitak konkurentnosti. Najvažnija poruka za biznise je: pratiti dinamiku pregovora, investirati u fleksibilnost procesa i graditi interne kompetencije koje omogućavaju brzu adaptaciju na regulatorne promene.

Prema istraživanju kompanije EY („Why Consumers Are Wise to Holiday Sales“, decembar 2024), a na čije rezultate je ponovo ukazao portal Market Maze, globalni potrošači sve više ignorišu rani hype oko prazničnih kampanja u oktobru i svoje kupovine odlažu za novembar ili čak decembar. Analiza navika potrošača u različitim zemljama pokazuje da se upravo novembar profilisao kao „pravi početak“ sezonske potrošnje na globalnom nivou.

U zemljama poput Nemačke, Brazila i Francuske više od 40% kupaca započinje prazničnu kupovinu tek u novembru. Ovaj trend potvrđuje da se tradicionalni rani promotivni period u oktobru sve manje isplati trgovcima, jer kupci svesno čekaju velike popuste poput Black Friday i Cyber Monday akcija. S druge strane, tržišta kao što su Kina i Indija ostaju izuzeci – tamošnji potrošači značajan deo kupovina obavljaju ranije, vođeni lokalnim šoping festivalima i navikama na e-commerce akcije u oktobru.

Globalni podaci ukazuju i na to da u decembru ostaje snažan talas kupovine, jer potrošači poslednje poklone i dalje nabavljaju neposredno pred praznike. To znači da brendovi i trgovci moraju da planiraju svoje kampanje tako da glavni resursi budu usmereni na novembar i prvu polovinu decembra. Oktobar, iako i dalje važan za stvaranje „awarenessa“, sve manje donosi direktnu prodaju.

Za kompanije koje posluju online, poruka je jasna: prerano ulaganje u jake kampanje u oktobru može značiti promašaj. Fokusiranje na novembar donosi veću verovatnoću uspeha, jer tada kupci ulaze u „kupovinsko raspoloženje“. Pravovremeno skaliranje logistike, optimizacija lagera i usklađivanje marketinških poruka sa ovim tempiranjem ključni su faktori za maksimizaciju profita tokom praznične sezone.

Izvor: EY, Why Consumers Are Wise to Holiday Sales, Decembar 2024.

U Grčkoj se poslednjih godina primećuje snažan rast popularnosti kineskih online platformi Shein i Temu, što prelazi granice statističke anomalije – ovo je postao ozbiljan fenomen koji donosi značajne ekonomske i društvene implikacije. Prema istraživanju Helenske konfederacije trgovine i preduzetništva (ESEE), potrošači u Grčkoj su u 2024. potrošili između 529 i 627 miliona evra na ova dva sajta, što čini otprilike 17,6 do 20,9% ukupne e-commerce trgovine u zemlji.

Fiskalni i tržišni gubici

Zbog važeće de minimis izuzetnosti za pakete vrednosti do 150 evra (koje se ne oporezuju), javne finansije u Grčkoj trpe značajne gubitke. Tokom 2024. tih izgubljenih prihoda je:

• oko 11,6–13,8 miliona evra u porezima,
• 30–35,5 miliona evra u doprinosima za socijalno osiguranje,
• 7,6–9 miliona evra u porezima na plate,
• i 56,5 miliona evra u carinskim dažbinama.

Ukupan direktan fiskalni gubitak procenjuje se na 105,7–114,8 miliona evra, dok sa efektima ekonomskih multiplikatora “nastaje ružičasta slika” koja gura ovaj iznos na 188–204 miliona evra. Pored toga, domaća trgovina je izgubila između 4.725 i 5.601 radnog mesta u 2024. godini.

Disproporcija u evropskom kontekstu

Grčka je jedna od zemalja sa najvećim penetracijama Shein-a i Temu-a u celom EU: rangirana je kao 8. za Temu, i čak 4. za Shein po učešću u lokalnom e-commerce tržištu. Dok u Nemačkoj i Francuskoj Temu drži približno 10–12% učešća, u Grčkoj prelazi 20%.

Reakcija ESEE i zahtevi za izmene

Helenska konfederacija trgovine i preduzetništva (ESEE) upozorava da domaći trgovci ne mogu da se takmiče kada se pravila – i poreska politika – razlikuju. Među predlozima koje ESEE iznosi su:

• ukidanje de minimis izuzetnosti najkasnije do 2026. godine,
• uvođenje naknade za rukovanje malim parcelama,
• uspostavljanje mehanizama kontrole za mikro-pošiljke kroz partnerstvo javnog i privatnog sektora.

Zaključak

Fenomen Shein-a i Temu-a u Grčkoj otvara širi dijalog o tome kako globalne platforme mogu promeniti ekonomsku strukturu lokalnog tržišta. Pored značajnih poreskih i tržišnih gubitaka, postoji i društveni trošak u padu prihoda i gubitku radnih mesta. Trgovci u Grčkoj i sličnim zemljama imaju pred sobom ozbiljan izazov: da se prilagode promenama kroz regulativu, lokalizaciju i potencijalnu reviziju nacionalnih politika koje utiču na e-commerce ekosistem.

Novo istraživanje koje je sproveo YouGov za online trgovca Galaxus otkriva zanimljiv trend među potrošačima u Evropi: čak polovina kupaca priznaje da je u poslednjih godinu dana obavila barem jednu kupovinu koju je želela da sakrije od drugih. Najčešće se radi o kupovinama koje potrošači kriju od partnera, dok mlađa populacija u Italiji i Španiji najčešće skriva svoje narudžbine od roditelja, budući da mladi tamo duže žive u zajedničkim domaćinstvima.

Diskrecija kao važan faktor pri kupovini

Najčešći motiv za ovakvo ponašanje nije nužno prevara ili finansijska tajnovitost, već izbegavanje konflikta i želja za privatnošću. Kategorije koje se najčešće naručuju „inkognito“ uključuju proizvode za odrasle, kozmetiku i ličnu higijenu, ali i slatkiše, brzu hranu i druge artikle koje kupci smatraju „malim porocima“. Interesantno je da razlike između polova gotovo da ne postoje – muškarci i žene podjednako pribegavaju skrivanju svojih kupovina.

Ono što posebno doprinosi ovom trendu jeste činjenica da e-commerce omogućava veću privatnost nego tradicionalna kupovina u prodavnici. Mogućnost diskretnog online pretraživanja, jednostavno naručivanje iz doma i neutralno pakovanje proizvoda čine da se kupci osećaju sigurnije i slobodnije. Ovaj element privatnosti smanjuje psihološku barijeru i povećava verovatnoću kupovine u kategorijama koje su osetljive ili društveno stigmatizovane.

Poslovne implikacije za e-commerce firme

Za e-commerce kompanije u Evropi i regionu, ovo istraživanje nosi važnu poruku: diskrecija može biti konkurentska prednost. Jasne informacije o neutralnom pakovanju, diskretnim pošiljkama i neupadljivim transakcionim porukama mogu uticati na povećanje stope konverzije i smanjenje napuštanja korpe. Brendovi koji unapred komuniciraju da vode računa o privatnosti kupaca stiču dodatno poverenje i lojalnost.

Fenomen „inkognito“ kupovine pokazuje da privatnost postaje ključni aspekt korisničkog iskustva. U vreme kada potrošači sve više očekuju sigurnost i diskreciju, kompanije koje ovu potrebu prepoznaju i na nju adekvatno odgovore moći će da izdvoje svoju ponudu na tržištu. „Privatnost po dizajnu“ nije samo tehnički standard, već i snažan poslovni alat koji može direktno da utiče na prihode i dugoročnu lojalnost kupaca.

Izvor: Ecommerce news Europe

Kineske e-commerce platforme Shein, Temu i JD.com poslednjih meseci intenziviraju širenje svojih logističkih kapaciteta u Evropi. Njihova strategija je jasna: otvaranje velikih skladišta i distribucionih hubova širom kontinenta, sa ciljem da ubrzaju isporuke, smanje troškove povrata i dodatno učvrste svoju poziciju na evropskom tržištu. Samo u Ujedinjenom Kraljevstvu u 2025. godini zabeleženo je više od 200.000 kvadratnih metara novih zakupa, dok interesovanje raste i u Nemačkoj, Francuskoj i Poljskoj.

Lokalizacija kao ključ za brže isporuke

JD.com je u UK zakupio impozantnih 80.000 kvadratnih metara skladišnog prostora za svoj Joybuy brend, čime šalje jasnu poruku da je prisutan dugoročno. Istovremeno, logistički gigant GLP iznajmio je skoro 400.000 kvadratnih metara kineskim e-commerce kompanijama širom Evrope, a CTP, jedan od vodećih evropskih developera industrijskih nekretnina, izveštava da azijski zakupci čine oko 20% svih novih ugovora u poslednjih 18 meseci. Ovakvi podaci potvrđuju trend ubrzane lokalizacije i diversifikacije lanaca snabdevanja.

Glavni razlog za ovu ekspanziju je prilagođavanje očekivanjima evropskih potrošača. Kupci su sve manje spremni da čekaju dve ili tri nedelje na isporuku proizvoda iz Kine. Shein i Temu su prepoznali da brzina isporuke i jednostavnost povrata mogu napraviti ključnu razliku na tržištu. Lokalni magacini omogućavaju da se narudžbine isporuče za svega nekoliko dana, dok se povrati rešavaju brže i bez komplikacija za krajnjeg korisnika. To smanjuje psihološku barijeru kod potrošača i povećava verovatnoću ponovnih kupovina.

Izazovi za lokalne igrače

Za evropske i regionalne trgovce ovo predstavlja veliki izazov. Dolazak kineskih platformi sa kombinacijom niske cene i brze isporuke dodatno pritiska marže i tera lokalne brendove da pronađu načine da se diferenciraju. Jedna od mogućih strategija je fokus na kvalitet i održivost, kao i na dodatne vrednosti poput brze korisničke podrške, lokalnih garancija i personalizovanog sadržaja. Istovremeno, ova ekspanzija donosi i prilike – evropski logistički operatori, developeri i 3PL kompanije dobijaju nove klijente i dodatne izvore prihoda.

Zaključak je da kineske platforme sve ozbiljnije računaju na evropsko tržište i ulažu sredstva kako bi dugoročno bile konkurentne. Lokalni brendovi i trgovci moraju da odgovore strateški, kombinacijom diferencijacije, inovacija i ulaganja u korisničko iskustvo, jer era u kojoj su kineski proizvodi značili „dugo čekanje, ali niža cena“ polako odlazi u prošlost.

Albertsons je prvi trgovac koji uvodi Google-ov novi konverzacioni AI agent u masovnoj primeni. Prvi signali ohrabruju: korisnici koji aktivno koriste asistenta dodaju češće dodatne artikle u korpu – rani dokaz o potencijalnom uspehu ovakvog poteza.

Rešenja ovog tipa nadograđuju postojeću pretragu: razumiju nameru („brzi recepti bez glutena”), kompozitno punjenje korpe i „trade-up” (premium varijante). Albertsons računa na snažan digitalni rast; DC360 projektuje 7,55 mlrd USD online prodaje u 2025. Tehnički benefit: agent koristi retail katalog + kontekst.

Ovo je šablon za grocery i drogerije u EU: konverzaciono planiranje obroka, zamene u stvarnom vremenu, i automatski „basket building”. Pravne teme: transparentnost AI-saveta, označavanje sponzorisanih preporuka, i tačnost nutritivnih filtera.

Konverzacioni agenti nisu hype ako su povezani sa lagerom, cenama i promo-logikom. Očekujte brz prelazak sa POC-a na „baseline UX” u većim lancima.

Izvor: Digital Commerce 360.

Nemački e-commerce i maloprodajni gigant Otto objavio je da se u potpunosti povlači sa tržišta Holandije, gde je prisutan još od 1979. godine. Odluka dolazi kao rezultat dugotrajnih ekonomskih izazova, niskih profitnih margina i neispunjenih očekivanja u pogledu održivog rasta. Kao posledica ovog strateškog povlačenja, oko 70 zaposlenih iz holandske kancelarije suočiće se sa otkazima.

Digitalna transformacija nije bila dovoljna

Otto je u Holandiji započeo kao tradicionalni katalog brend, ali se s vremenom prilagodio digitalnom dobu prelaskom na e-commerce model. Iako je kompanija u Nemačkoj zabeležila značajne uspehe u online prodaji, sličan rezultat nije ostvaren u Holandiji. U pokušaju da revitalizuje svoje prisustvo, Otto je uveo i marketplace model, dozvolivši prodaju trećim stranama. Međutim, čak ni ovaj pristup nije bio dovoljan da osigura konkurentsku poziciju na holandskom tržištu, koje karakteriše snažna konkurencija i izrazita digitalna sofisticiranost potrošača.

Fokus na profitabilna tržišta

Povlačenje iz Holandije deo je šire revizije Otto strategije na evropskom nivou. Rast operativnih troškova i promena u ponašanju potrošača otežali su održivost poslovanja u pojedinim regijama. Odluka pokazuje da digitalna infrastruktura sama po sebi nije dovoljna – uspeh u e-commerce sektoru zahteva i dublje razumevanje lokalnog tržišta, navika kupaca i specifičnih izazova konkurencije.

Otto će sada usmeriti resurse ka tržištima na kojima ima jaču poziciju i veći potencijal za dugoročni rast. Iako se očekuje da ova promena neće drastično uticati na strukturu evropskog e-commerce pejzaža, ona šalje jasnu poruku: lokalna strategija je ključna, čak i za najveće igrače.

Američki predsednik Donald Tramp donosi radikalnu promenu: ukida globalni „de minimis“ izuzetak za pošiljke vrednosti do 800 dolara, uključujući i one izvan Kine (efektivno od 29. avgusta 2025). Ovaj izuzetak je dugo omogućavao platformama kao što su Shein i Temu da prodaju proizvode američkim potrošačima bez carina. Sada će sve te pošiljke podleći novim tarifama u rasponu od $80 do $200 po artiklu, ili visokoj procentualnoj carini. To je direktan udar na jeftinu krajnju cenu za korisnike.

Shein i Temu su se adaptirale pokušavajući da ublaže udar: šire mrežu skladišta u SAD i angažuju američke distributere. Ipak, nova tarifa od oko 145 % za proizvode iz Kine, ukida njihov glavni konkurentski adut – niske cene. Kao odgovor, Shein je već najavila povećanje cena korisnicima još od aprila 2025. godine.
Vlada SAD kao opravdanje navodi potrebu za suzbijanjem krijumčarenja sintetičkih opioida i eliminacije poreskih rupa. I dok je zabrinutost javnosti uglavnom usmerena na nepravednu prednost stranih prodavaca, kritičari upozoravaju da će povećanje tarifa efektivno predstavljati skriveni porez za američke potrošače i usporiti rokove isporuke.

Globalne posledice: problemi za radnu snagu i trgovinske lance

Ove promene imaju značajan uticaj i na fabričku industriju u Kini. U gradovima poput Gvangžua, radnici u malim fabrikama koje proizvode odeću za platforme poput Shein trpe pad broja porudžbina i sve niže prihode. Prihodi su pali sa više od 50% pre pandemije, na svega 30% izvoza ka SAD. To je direktan efekat uvođenja carina i do 145% i zatvaranja de minimis procedure.
Paralelno, kompanije kao što je Forever 21 su otvoreno ukazale na štetu koju su pretrpele. Oni su optužili Shein i Temu da su koristili carinske izuzetke da bi nudili nerealno niske cene, što je na kraju doprinelo njihovom bankrotu i zatvaranju svih američkih radnji.

Šta sleduje za e-commerce i globalnu trgovinu?

Tržišni analitičari upozoravaju: obustava de minimis pravila znači da će online platforme poput Shein i Temu morati da prilagode strategiju. Povećanje cena već je u toku, a isporuke su zastale zbog novih taksi i carinskih procedura.
Pored toga, strategija preseljenja proizvodnje u države poput Vijetnama pruža mogućnost fleksibilnosti, ali nije laka niti brza za implementaciju – mnogi još ne mogu da nadomeste gubitak američkog tržišta.
Era je jasno zakoračila u fazu kada geopolitika, trgovinske politike i carinske reforme postaju nezaobilazni faktori poslovanja u globalnom e-commerce okruženju. Kompanije će morati da budu strateški fleksibilne i prilagodljive ako žele da opstanu u novom, regulativno intenzivnijem pejzažu.

Nedavno objavljeni rezultati Narodne banke Srbije o kartičnim transakcijama na internetu, ukazuju na to da je srpski e-commerce u konstatnom rastu, a da kartične transakcije u domaćoj valuti beleže veći rast nego strane valute zbirno.

U prvom kvartalu 2025. godine, zabeleženo je čak 23 miliona kartičnih transakcija putem interneta, ukupne vrednosti preko 667 miliona evra.

Osim onlajn kartičnih transakcija, značajno je da raste i poverenje u domaće onlajn prodavnice. Na to ukazuje podatak da je tokom prvog kvartala učešće platnih kartica izdatih u Republici Srbiji u transakcijama na domaćim internet šopovima iznosilo 62%, što je 4% više u odnosu na prethodnu godinu, dok je za plaćanja na inostranim sajtovima iznosilo 38,5 što je pad od 3%.

Navedeni rezultati oslikavaju veličinu e-commerce tržišta u Srbiji, ali i njegov realni potencijal. Naročito kada uzmemo u obzir da 200 hiljada pravnih lica u Srbiji nema svoj vebsajt, a samo 30% pravnih lica koja su prisutna na internetu prodaje svoju robu i usluge onlajn.

Podaci iz istraživanja Narodne banke Srbije su itekako ohrabrujući, jer pokazuju da internet trgovina u Srbiji raste, imajući u vidu trenutnu situaciju u svetu i inflaciju. Posebno nas raduje to što su potrošači svoje poverenje uputili domaćim onlajn prodavnicama, uprkos prodoru stranih igrača na domaće e-commerce tržište.

Izvor: Narodna banka Srbije